Prema navodima lista „Volstrit džurnal“, haos u Turskoj može dovesti u pitanje nastojanja Moskve i Vašingtona u borbi protiv terorističke organizacije DAEŠ u Siriji.
„Državni udar znači da će svi predlozi američkog državnog sekretara Džona Kerija u Moskvi biti daleko teže realizovati. Trenutno je jako teško pretpostaviti ko u Turskoj sada snosi odgovornost za odluke“, smatra stručnjak za Bliski istok Endru Tabler.
Istovremeno, list „Fajnenšl tajms“ piše da je administracija Baraka Obame već duže vreme razočarana politikom Redžepa Tajipa Erdogana, posebno kada je reč o njegovim izjavama u javnosti, ali Vašington i dalje umnogome zavisi od Ankare.
„Turska je jedna od tri nearapske zemlje na Bliskom istoku, a ujedno je i članica NATO-a, koja ima veliko iskustvo u pružanju otpora Rusiji. Pored toga, Ankara je važna i u borbi protiv DAEŠ-a, pogotovu nakon što je dala saglasnost da Amerikanci koriste bazu ’Indžirlik‘ kako bi bombardovali položaje terorista u Siriji i Iraku“, piše list.
Analitičar španskog list „Pais“ Hoze Ignasio Toreblanka ocenjuje da je Turska važan geopolitički igrač i stub NATO-a na istoku, ali je politika Erdogana uspela da oslabi njenu poziciju u svetu.
„Erdogan je za vreme ’arapskog proleća‘ uspeo da se uzdigne i postane lider muslimanskog sveta, vođen idejom stvaranja neootomanskog poretka, ali sada se turski predsednik našao u izolaciji, kako u svojoj sopstvenoj zemlji, tako i na svetskoj političkoj sceni“, piše on.
I britanski list „Gardijan“ piše da je retorika Erdogana podelila turski narod i razbuktala etničke i religiozne svađe.
Tradicionalno, turska vojska smatra se garantom državne bezbednosti, ali je iz godine u godinu raslo nezadovoljstvo autoritarnim stilom politike Erdogana, pogotovu kada je reč o naglom preokretu u politici prema Rusiji i politici pomirenja prema Damasku, navodi list.
