Priča o „bregzitu“ počinje da jenjava. Britanci su dobili renoviranu vladu koja će se baviti izlaskom iz EU, koja sada, između ostalog, na miru može da se vrati staroj dobroj priči zvanoj mučni put uslovljavanja Srbije na putu u Uniju.
Pošto je to izgleda nedovoljno, eto nama dodatnog zbunjivanja. Jedan dan jedna priča sa zapadne strane kaže: to je tako normalno što sarađujete sa Rusima. Drugi dan druga priča sa zapadne strane kaže: vi idete u EU i morate po pitanju Rusije da imate stav kao EU. A treći dan treća priča sa zapadne strane kaže: nova Globalna strategija EU po pitanju spoljne politike predviđa „stroga uslovljavanja“ u procesu proširenja. A mi mislili da smo sa uslovljavanjima završili.
Pa lepo su rekli da će „bregzit“ morati da donese promene u funkcionisanju EU. Za početak, to su, eto, „stroga uslovljavanja“.
Prvo smo ugostili pomoćnika državnog sekretara SAD Viktoriju Nuland i dopalo nam se kada je pre tri dana izjavila da Sjedinjene Američke Države razumeju da Srbija ima tradicionalno čvrste veze sa Rusijom i ne vide kontradikciju u tome da Beograd ima dobre odnose i sa Rusijom i sa SAD.
Nikad ne bismo ni pomislili da od partnera i saveznika tražimo da bira stranu, reče Nulandova. Čak se i, poslovično nesklon osmehu, premijer Aleksandar Vučić zadovoljno nasmešio.
Radost kratkog daha
Ali radost bi kratkog daha. Dođe nam i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister sa porukom da je zadatak Srbije da svoju bezbednosnu i spoljnu politiku uskladi sa politikom EU i kada je reč o Rusiji. Razume, kaže, tradicionalno jake ekonomske, društvene i kulturne veze sa Rusijom. Ali Rusija, kaže on još, unilateralno menja evropske granice. Zato je, valjda, zaslužila epitet lošeg momka s kojim se ne valja družiti.
Nema veze što su onomad ti isti kojima je sada do međunarodnog prava prekrajali granice u Evropi. I to baš Srbije. I to sve suprotno međunarodnom pravu, uz upozorenje da to može otvoriti Pandorinu kutiju.
Elem, nije nam bio dovoljan Mekalister. To nam je dodatno objasnila i savetnica visoke predstavnice za spoljnu politiku EU Natali Toči.
Nova Globalna strategija spoljne i bezbednosne politike Evropske unije Zapadni Balkan vidi kao svoje strateško prednje dvorište, ali predviđa i „strogo uslovljavanje u procesu proširenja“.
Interese treba baštiniti
Na pitanje Sputnjika kako vidi ovu najnoviju toplo-hladno priču sa zapadne strane, Dragan Đukanović sa Instituta za međunarodnu politiku kaže da će pitanje odnosa Srbije sa Rusijom u perspektivi biti otvoreno, ali da u ovom trenutku evrointegracija ono neće biti dominantno, niti će suštinski da utiče na odnose sa Ruskom Federacijom.
Đukanović, međutim, napominje da usaglašavanje spoljne politike Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, pa tako i prema Rusiji, nije nešto što je iznenađujuće. To proces evropskih integracija nosi sam po sebi, dodaje on.
Diplomata Zoran Milivojević pak smatra da Srbija ima svoje legitimne interese i pravo da ih baštini. Ne postoji nikakav razlog da se ti odnosi sa drugim zemljama u svetu, pogotovo sa stalnim članicama Saveta bezbednosti UN, sa tradicionalnim prijateljima kao što su Rusija i Kina, dovode u pitanje, kaže Milivojević za Sputnjik.
Pogotovo je, kaže, neprihvatljivo uslovljavanje time u ranoj fazi pregovora sa EU, u čijim dokumentima se tako nešto inače ne pominje, a pogotovo što nije otvoreno poglavlje 31, koje se tiče spoljne politike. Onog trenutka kada bude otvoreno to poglavlje pitanje odnosa Srbije sa Rusijom detaljno će se razmatrati, smatra on.
„Mislim da je stav SAD onako kako je zvanično iznet od pomoćnika državnog sekretara, jedan racionalan, politički prihvatljiv pristup i za Srbiju u potpunosti prihvatljiv“, kaže Milivojević.
Samo, pita li ko Srbiju?!