Epilog dvodnevnog samita u Varšavi, pored odluke o razmeštanju četiri bataljona u zemljama Baltika i Poljskoj i istorijskog sporazuma između NATO-a i EU o zajedničkoj odbrani od hibridnih pretnji, jeste nametanje antiruske politike zemljama koje su blagonaklone prema Rusiji, smatra vojni analitičar Milovan Drecun.
„Vi ovde imate politiku koja je potpuno jasna. Rusija je pretrpela veliki udarac na samitu u Varšavi jer su SAD uspele da evropskim zemljama, koje su blagonaklone prema Rusiji, nametnu politiku Alijanse koja proizilazi iz ocene da je Rusija pretnja“, kaže on.
Prema njegovim rečima, NATO će u narednom periodu nastaviti da sprovodi politiku sučeljavanja, pogotovu kada je reč o Crnom moru i pojasu Baltika, međutim, to će se sve obavljati na nivou dijaloga, jer sledeći stepenik sukoba nije više hladnoratovsko sukobljavanje, već otvoreni oružani sukob, koji nikom nije u interesu.
Sve se ovo događa, objašnjava producent „Rojtersa“ Jakša Šćekić, jer je NATO primoran da konstantno opravdava svoje postojanje pronalaženjem novog protivnika. Jedno vreme su to bili talibani, zatim je to bio Irak, pa je čak i Jugoslavija dobro poslužila krajem devedesetih, ističe on.
„To je oduvek bilo tako. Veliki igrači razgovaraju i dogovaraju se, dok mali plaćaju cenu“, kaže Šćekić.
Dokaz da je trenutni razlog za postojanje NATO-a takozvana „ruska pretnja“ jeste i varšavski komunike, koji je objavljen nakon završetka samita u Poljskoj, u kojem se prvi put od početka ′90-ih godina prošlog veka Rusija označava kao agresor, navodi pukovnik u penziji i vojni analitičar Goran Jevtović.
„Na ovaj način je i zvanično bačena rukavica Moskvi u lice, a NATO je već započeo sprovođenje ozbiljnih agresivnih mera u vidu povećanja odbrambenog budžeta zemalja-članica, ulaganja u obuku vojske Ukrajine i Gruzije, zatim Avganistana, Iraka i Libije, kao i stvaranja projekata stabilnosti država izvan granica Alijanse“, ističe on.
Kada je reč o geopolitičkoj situaciji, sagovornici Sputnjika su saglasni da će rasplet događaja umnogome zavisiti od rezultata predstojećih izbora u SAD, kao i od posledica izlaska Velike Britanije iz EU.
Šćekić smatra da su, izlaskom Velike Britanije iz EU, SAD izgubile najvećeg partnera u Evropi, koji ih je uvek slepo pratio, te da se stvorila nova osovina Berlin—Pariz, koje se Vašington uvek plašio. Sem toga, ojačaće i osovina Berlin—Moskva, što će Amerikancima stvoriti dodatni problem.
„Izgubivši stub u EU, SAD će biti primorane da jačaju stub u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao i u NATO-u. Nemačkoj uopšte ne odgovara ovakva politika prema Rusiji, iako je primorana da je sledi“, objašnjava on.
