Resorni ministri Ruske Federacije i Turske razmotriće velike projekte u sferi energetike tokom sastanka sa Rusijom krajem jula, saopštio je novinarima zamenik ministra ekonomskog razvoja RF Aleksej Lihačov na marginama sastanka ministara ekonomije G 20.
Odgovarajući na pitanje novinara povodom mogućeg razmatranja pitanja projekta „Turski tok“ sa kolegama iz Turske, Lihačov je rekao da će tokom razgovora sa ministrom energetike Aleksandrom Novakom biti govora i o energetskim pitanjima.
U subotu je ministar ekonomije Turske Nihat Zejbekči takođe izjavio da će ministri energetike RF i Turske obaviti razgovore povodom projekta „Turski tok“, koji je obustavljen u decembru 2015. godine.
„Problemi u vezi sa sankcijama koje je uvela Rusija nisu dotakli ’Turski tok‘. Pregovori u vezi sa ovim pitanjem se nastavljaju. Ministri energetike Turske i RF će takođe razgovarati“, rekao je on.
Da li je moguć ikakav progres u odnosima dve strane posle susreta ministara energetike?
Politikolog, profesor Univerziteta za ekonomiju i tehnologiju privredne komore Turske u Ankari Torgul Ismail je izjavio za Sputnjik da je tokom rusko-turske krize bio zadat ozbiljan udarac, ali da proces rešavanja političkih i pravnih problema može da traje neko vreme.
Politikolog je primetio da su tu važni faktori koji utiču na obe strane i istakao da NATO, koji svoju politiku zaoštrava, može da izrazi nezadovoljstvo razvojem bilateralnih rusko-turskih kontakata u energetskoj sferi.
Ismail je takođe ukazao na karakter ekonomskih sistema dveju zemalja koji se dopunjavaju i podvukao da je dubina tih veza postala primetnija tokom krize.
Prema mišljenju eksperta, ubuduće će trgovačke veze dobiti novi karakter i podići se na viši nivo u odnosu na period pre konflikta.
„Sada je glavni zadatak da se ukine čitav niz sankcija koje su uvedene tokom krize i da postepeno radimo na tome da trgovački obrt između država dostigne sto milijardi dolara, o čemu su dve strane govorile do incidenta u novembru prošle godine“, rekao je Ismail.
Politkolog je naglasio da kriza nije mogla bitnije da utiče i da oslabi trgovačke veze između dve države u energetskoj sferi, s obzirom da Rusija ostaje jedan od najvećih energetskih izvoznika za Tursku, i obrnuto, da je Turska jedan od najznačajnijih kupaca ruskog gasa.
Govoreći o velikim energetskim projektima, najpre o gasovodu „Turski tok“, Torgul Ismail je dodao:
„Rusija razmatra ovaj projekt iz geoplitičke perspektive, dok Turska poentira upravo ekonomski deo, smatrajući da njegova realizacija može da obezbedi energetsku bezbednost zemlje. Države se nisu odrekle saradnje ni u jednom od predviđenih projekata, rad se nastavlja u ovom pravcu. To se tiče i nuklearne elektrane Akuju.“
Ismail je istako da Turska nije uvela sankcije koje su uvele SAD i EU u odnosu na Rusiju i dodao da će EU možda u buduće vršiti pritisak povodom realizacije rusko-turskih energetskih projekata.
Ipak, Ismail smatra da će značajniji pritisak vršiti NATO:
„Turska bi u ovom smislu mogla imati određene poteškoće, iako je tokom hladnog rata Evropa obavljala trgovinu energentima sa SSSR. Zato ne mislim da teškoće tog tipa mogu da ostvare nekakav negativan uticaj na rusko- turske ekonomske odnose ili da ’sateraju Tursku u ćošak‘“.
Prema mišljenju Torgula Ismaila, Turska i Rusija su došle u tu fazu odnosa, kada se problemi mogu rešavati zahvaljujući volji obeju strana.
Politikolog pretpostavlja da će poljoprivredni embargo, sankcije u sferi turizma, problemi koji se javljaju u vezi sa carinom i drugi u budućnosti prilično lako biti otklonjeni i brzo prevaziđeni delovanjem rukovodstava obeju država.