Oružane snage vodećih svetskih sila koriste najnovija naučna dostignuća, koja nose oznaku „državna tajna“.
Zaostajanje u ovoj sferi bi moglo odneti hiljade života u realnoj borbi na bojnom polju i zbog toga je u decembru 2015. godine osnovan Centar robotehnike u okviru Fonda perspektivnih istraživanja.
Kada se može očekivati prototip robota-vojnika?
— Centar nema zadatak da konkretno stvori robote-vojnike. To je zadatak naručioca, odnosno na primer, Ministarstva odbrane, FSB, Ministarstva za vanredne situacije itd. Naš zadatak je da stvorimo avioniku, to jest elektronske sisteme za avijaciju, bez kojih roboti ne mogu da rade. Ministarstvo bolje zna u kakvom obliku je neophodan robot-ratnik, a glavni konstruktor takvog robota neće počinjati da ga pravi od nule, već će imati svojevrstan „lego“, čitav komplet elemenata i komponenti koje će sklapati i praviti mašinu po potrebi naručioca. U tome se sastoji naš zadatak. Postojeći vojni robot „Nerehta“ je zapravo prototip naše buduće vojne platforme.
Šta možete reći o projektu za razvoj nove generacije kompleta „Ratnik“, na kojem zajedno rade Fond perspektivnih istraživanja i Centralni naučno-istraživački institut za preciznu mašinogradnju?
— Time se bavi ministarstvo odbrane, dok mi, uslovno rečeno, razvijamo „Ratnik 3“. Trenutno se taj projekat zove „Legionar“ i to je sistem koji uključuje oružje, sredstva zaštite od metaka i fragmenata projektila, kvalitetniju opremu u kojoj se vojnik oseća dobro u bilo kojim klimatskim uslovima. Osim toga, taj projekat obuhvata i namirnica za vojnike, lekove, evakuaciju i lečenja bez obzira gde se nalazi vojnik koji na sebi ima opremu „Legionar“. Razvijamo tehnologije telemedicine, medicinske robotike kako bi vojnik mogao da dobije medicinsku pomoć čak i ako se nalazi na drugom kontinentu.
Šta mislite o elektromagnetnom topu, odnosno rejlganu, za koji se još kaže i da je američko „oružje budućnosti“?
— To je stara priča, Amerikanci već 50 godina rade na tome i zato ne bih verovao navodima medija o „oružju budućnosti“. Mislim da je u pitanju borba za vojni budžet i zato su Amerikanci žurili da pokažu vlastima nove naučne podvige. U stvari, pitanje efikasnog korišćenja rejlgana će se rešavati najmanje još 50 godina. Zato što je potreban odgovarajući sistem navođenja, sistem nišanjenja, a postoji i niz tehničkih problema.
Kako će izgledati rat u budućnosti? Da li će to biti bitka robota i računara, ili je ipak rat nemoguć bez pešadije?
— Mislim da će robotizacija u vojsci biti sve veća. Rat budućnosti će biti bitka vojne tehnike i operatora koji njom upravljaju, a ne vojnika na bojnom polju, koji međusobno pucaju. Svi će težiti ka minimiziranju gubitaka na ratištima, a vojnik će se postepeno pretvoriti u operatera koji sa bezbedne lokacije upravlja dronovima.
Kako ocenjujete perspektive dronova, odnosno bespilotnih tenkova ili glisera?
— Smatramo da budućnost pripada bespilotnim sistemima, pritom višenamenskim i univerzalnim. Više neće biti bespilotnih kopnenih ili vazdušnih sistema, već će to biti robotske jedinice koji bi mogle da ratuju i na kopnu, i u svemiru, i pod vodom i koje će biti deo velikih izviđačko-ofanzivnih sistema.
Na čemu trenutno radite?
— Počelo je otvoreno testiranje projekta „Gerbarij“, sistema za zajednički razvoj softvera za inženjere. Takođe, Ministarstvo za vanredne situacije i Fond završavaju projekat „Sistem 112“. To je univerzalan broj za pozivanje hitnih službi na teritoriji cele Rusije. Planiramo da se bavimo automatskim sistemom prepoznavanja oblika kako bismo zamenili veliki broj operatera, koji preko sigurnosnih kamera prate vanredne situacije. Ima i nekoliko projekata pod oznakom „državna tajna“. Trenutno imamo 46 projekata i isto toliko laboratorija.
