Novinar Vu Liming najverovatnije misli na države Istočne Evrope i baltičkog regiona koje tvrde da Rusija postaje sve „agresivnija“, do te mere da bi njihovo blagostanje moglo biti u opasnosti. Vu dodaje da je, naprotiv, upravo „agresivni i nestrpljivi“ NATO onaj koji predstavlja pretnju evropskoj bezbednosti, i poziva Evropljane da budu oprezni.
Agencija poredi trenutnu politiku NATO-a sa partijom šaha iza koje stoje Sjedinjene Američke Države. Sinhua evropske zemlje naziva „pionima“ koji pomažu u promociji američkih nacionalnih interesa.
Oni koji u Evropi slepo prate američku politiku „zviždanja Rusiji“ zapravo gase žeđ otrovom, upozorava autor članka i ističe da bi takva politika, na kraju, mogla da dovede do toga da „postanu topovsko meso“.
Novinar dodaje da se „senka hladnog rata“ proteže od Baltika do Balkana.
Nakon izbijanja građanskog rata u Ukrajini i ponovnog pripajanja Krima i Rusije, Severnoatlantska alijansa odobrila je nekoliko inicijativa za povećanje sopstvenih vojnih kapaciteta. Između ostalog, tu spada pet hiljada vojnika za brzo reagovanje kojim je NATO dopunio svoje snage za reagovanje, zatim unapređene ratne igre, razmeštanje vojne opreme i povećanje vojne potrošnje.
Alijansa je takođe dala zadatak Kanadi, Nemačkoj, Velikoj Britaniji i SAD da formiraju četiri vojne grupe koje treba da budu razmeštene u Estoniji, Letoniji, Litvaniji i Poljskoj 2017. godine. One će u Istočnoj Evropi i na Baltiku boraviti po principu rotacije.
Osim toga, početkom godine aktivirana je i kopnena baza Egis u Rumuniji. Ona je deo masovnog projekta evropskog štita NATO-a koji je, navodno, usmeren na odbranu kontinenta od balističkih raketnih pretnji iz Irana.
Ova inicijativa zapravo je usmerena na neutralizovanje nuklearnih kapaciteta Rusije, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin prošle nedelje. „Ovo za nas stvara očiglednu pretnju, koju niko ne želi da vidi. Niko ne želi sa nama da razgovara na ovu temu“.
