U svojoj knjizi „Hitler u izgnanstvu“ argentinski istoričar Abel Basti pokušava da odgovori na ova pitanja.
U izjavi za „Sputnjik“ Basti kaže da je Hitler mogao 1945. godine da pobegne iz Nemačke u Argentinu. U ovoj zemlji je nemački diktator boravio 10 godina, ali je bio primoran da napusti Argentinu nakon pada režima Huana Dominga Perona, koji je ′30-ih radio kao vojni ataše u Musolinijevoj Italiji i tada je postao simpatizer fašizma.
Kao i mnogi nacisti, Hitler je otišao u Paragvaj, gde je živeo pod zaštitom diktatora Alfreda Stresnera, inače, sina nemačkih emigranata.
U svojoj knjizi Basti navodi svedočanstva ljudi koji su bili u kontaktu sa Stresnerom, pa su mogli da potvrde da su se Hitler i drugi bivši visoki funkcioneri Trećeg rajha stvarno nalazili u ovoj zemlji. Argentinski istoričar tvrdi da je Hitler preminuo 3. februara 1971. godine u Paragvaju.
„Bogate porodice, koje su mu pomagale u Latinskoj Americi, organizovali su sahranu. Hitler je sahranjen u podzemnom bunkeru, iznad kojeg se sada nalazi elegantan hotel u glavnom gradu Paragvaja, Asunsionu. Godine 1973. ulaz u bunker je bio zapečaćen, a pre toga četrdesetak ljudi je došlo da se oprosti od Hitlera. Jedan od njih je brazilski vojnik Fernandno de Araužo, koji je kasnije ispričao jednom listu o ovoj ceremoniji“, tvrdi istoričar.
"El exilio de Hitler" Abel Basti pic.twitter.com/PMC5qCaKYs
— ✝Micaa✝ (@KosobuckiOk) August 7, 2015
To bi mogao da bude epilog dugog putovanja Hitlera, koje je počelo ubrzo posle njegovog poslednjeg rođendana, 20. aprila 1945. godine, nekoliko dana pre nego što je Crvena armija zauzela njegov bunker.
Postoji teorija da je umesto vođe Trećeg rajha u bunkeru ostao njegov dvojnik, dok je Hitler preko tunela pobegao na aerodrom Tempelhof, gde ga je čekao helikopter. Potom je Hitler avionom prebačen u Španiju, a onda na Kanarska ostrva, odakle je podmornicom otputovao za Argentinu.
„Postojao je sporazum sa SAD, prema kojem je trebalo da Hitler pobegne kako bi izbegao hapšenje od strane Crvene armije. On se odnostio i na veliki broj špijuna, naučnika i vojnika koji su potom nastavili borbu protiv sovjetskih vlasti“, kaže Basti.
Za taj plan je bilo iskorišćeno nekoliko podmornica, koje su plovile u Argentinu od marta do avgusta 1945. godine.
Basti takođe navodi dokumente CIA, sa kojih je skinuta oznaka tajnosti. Na primer, izveštaj u kojem se kaže da je Argentina ćutala na sve optužbe da je postala sklonište za Hitlera, koji je u ovu zemlju stigao ili avionom, koji je bio namenski izgrađen za njega, ili podmornicom.
Godine 2015. televizija „Histori čenel“ prikazala je dokumentarac „Lov na Hitlera“, koji je snimljen na osnovu dokumenata CIA. Autori filma su pronašli tunele koji idu iz bunkera na aerodrom Tempelhof, pa su rekonstruisali put Hitlera u Latinsku Ameriku.
Što se tiče Eve Braun, Basti smatra da je ona nadživela Hitlera i da se vratila u Argentinu. Do ′90. godine živela je u prestižnom delu prestonice, ali joj se tada gubi svaki trag.
