Istraživači Univerziteta u Teksasu otkrili su osnovna ograničenja plašta nevidljivosti za velike objekte.
Iako su istraživači potvrdili da je moguće koristiti plašt nevidljivosti da bi se sakrio objekat za određenu elektromagnetnu talasnu dužinu, prilično je neverovatno da će plašt moći da sakrije velike predmete kao što je ljudsko telo istovremeno na nekoliko talasnih dužina.
Plaštovi su izrađeni od veštačkih materijala, takozvanih metamaterijala, koji imaju posebne osobine koje omogućavaju bolju kontrolu dolazećeg talasa i mogu da učine predmet nevidljivim ili providnim.
Novopostavljene granice primenjuju se na prekrivače od pasivnih metamaterijala, onih koji ne privlače energiju od spoljnjeg izvora napajanja, navodi se na naučnom sajtu „Phys“.
Kao rezultat toga, prekrivači posebno kontrolišu širenje elektromagnetnih talasa i čine predmet nevidljivim ili transparentnim. Naučnici su proučavali granice pasivnog metamaterijala koji nemaju spoljnji izvor napajanja.
Da bi se ta prepreka prevazišla može se koristiti drugi izvor napajanja koji je opisan u članku objavljenom u časopisu „Optika“.
Prema navodima naučnika, razumevanje talasnih dužina i veličine ograničenja plašta važna je za procenu uređaja za pokrivanje za primenu u stvarnom svetu, kao što su antene za komunikaciju, biomedicinski uređaju i vojni radari.
Na primer, moguće je prekriti antenu srednje veličine od radio-talasa preko relativno širokih opsega za jasniju komunikaciju, ali je u principu nemoguće sakriti velike predmete, kao što su ljudsko telo ili tenk, od vidljivih svetlosnih talasa, koji su mnogo kraći od radio-talasa, navodi se u izveštaju.
Međutim, naučnici veruju da je moguće postići sličan efekat upotrebom aktivne kamuflaže, što znači korišćenjem elektromagnetnih prekrivača povezanih na spoljnje izvore napajanja.
