U dokumentu je navedena lista od ukupno pedeset „prelaznih mera“ koja Srbija treba da ispuni u narednom periodu, kako bi mogla uspešno da nastavi pregovore u ovom ključnom poglavlju o vladavini zakona.
Među tim merilima nema zahteva Hrvatske za izmenu srpskog zakona o Sudu za ratne zločine i garantovano mesto za hrvatsku manjinu u Skupštini Srbije, zbog kojih je Zagreb mesecima blokirao otvaranje tog poglavlja. Ti zahtevi nisu bili prihvatljivi za većinu drugih zemalja-članica i Evropsku komisiju, pa se, umesto toga, navodi da „Srbija treba da sarađuje sa susedima u procesuiranju ratnih zločina, uz izbegavanje sukoba nadležnosti“, kao i da ratni zločini treba da budu tretirani na „nediskriminatorni način“.
U tekstu zajedničke pregovaračke pozicije nema ni zahteva Zagreba da se u njega uključe stavovi o odšteti za žrtve ratnih zločina i o pristupu vojnim i državnim arhivama Srbije kako bi se rešila sudbina nestalih. Međutim, Srbija se poziva da konstruktivno sarađuje sa susednim državama u utvrđivanju sudbine nestalih osoba, uključujući i „brzu razmenu informacija“.
Utvrđena „prelazna mera“ naglasak stavljaju na primenu reformi i demonstriranje početnih merljivih rezultata u jačanju nezavisnosti i efikasnosti pravosuđa, borbi protiv korupcije, procesuiranju ratnih zločina i zaštiti ljudskih i manjinskih prava.
Dokument između ostalog poziva Srbiju da osigura efikasnu primenu svog akcionog plana u oblasti pravosuđa i temeljnih prava, kao i da sprovede izmene Ustava koje bi ojačale nezavisnost sudstva, u skladu sa preporukama Venecijanske komisije.
„Prelazna mera“ odnose se i na konkretno i održivo smanjenje broja dugotrajnih sudskih predmeta i uvođenje elektronskog sistema razmene informacije između sudova. Rezultati se očekuju i u smanjenju nivoa korupcije u zdravstvu, policiji, pravosuđu, kao i u rešavanju slučajeva sukoba interesa.
Ambasadori zemalja-članica EU su na sastanku u Briselu danas potvrdili konsenzus o pregovaračkoj poziciji. Pregovori u poglavlju 23 „Pravosuđe i temeljna prava“ i poglavlju 24 „Pravda, sloboda i bezbednost“ trebalo bi da budu otvoreni na međuvladinoj konferenciji u Briselu 18. ili 19. jula.
