„Beograd bi trebalo da uveri pojedine zemlje Evropske unije da neće biti predstavnik ruskih interesa u Uniji“, tvrdi za dnevnik Danas analitičar Džejms Ker Lindzi. „Kremlj zvanično ponavlja da nema ništa protiv da zemlje regiona koje su van EU nastave sa procesima evrointegracija, ali šta zaista stoji iza takve retoričke podrške?“, analizira ovdašnji profajler za geostrategiju. „Srbija je za Rusiju neka vrsta trojanskog konja u srcu Evropske unije“, piše Danijel Verne, glavni urednik međunarodne rubrike francuskog „Monda“.
Ko, šta — Rusija
Evropski put Srbije umesto etapa kad standardima, principima i sistemu koji će građanima doneti životni boljitak, pretvorio se u svojevrsne igre bez granica, ali takve da organizator učesnicima otežava put iznenadnim menjanjem pravila, saplitanjima, preprekama… I tako 16 godina.
Sad je na redu Rusija. Ne toliko eksplicitno i javno traženje da zvanični Beograd uvede sankcije Kremlju, već sve češći navodi koji za cilj imaju da jednim udarcem razotkriju navodne geopolitičke tajne Moskve i ujedno Beogradu postave novi zadatak. Očito sve to rade zbog publike, a učesnik ako preživi, preživi.
Većina tih analiza vodi se logikom jednog konja, tačnije principom pobede protivnika trojanskim konjem. Zidine moderne Evropske unije, prema toj i takvoj logici, neprobojne su za Rusiju, pa ona zato zvanično nikad nije protiv Srbije iza tih zidina.
Ono što buni u tim profajlerskim analizama jeste što nijedna ne dokazuje naslov „istraživanja“.
Naime, sadržaj kojim oni žele da potkrepe svoju tezu sadrži samo priče, navode, raznorazna citiranja izjava pojedinaca, koji možda imaju posredne veze sa Kremljom ili ih ti profajleri prema slobodnom istraživačkom uverenju dovedu u vezu sa Kremljom. Kad tamo, a ono gro izjava citiranih se tiče priče o višestrukim vezama Srbije i Rusije, što nije ništa novo. Neki pomenu i Evroazijsku uniju, kao alternativu, što nije ništa nelegitimno i nelegalno. Ali profajleri moraju da sklope izveštaje, pa ih kaleme sa „daj šta daš“.
Činjenice nisu važne
Ti isti profajleri uporno su godinama govorili da Rusija čini sve da spreči ulazak Srbije u EU. Sad to isto ponavljaju pod drugim naslovom. Uz to, sve vreme ide serija tekstova, analiza i priloga o tome kako je Putinov jedini cilj da EU nestane. Šta god da je u EU registrovano kao problem, oni su uzrok našli u Rusiji.
Tako je i posle „bregzita“ bilo onoliko čestitki Putinu, kao da je on pre nekoliko godina zakazao britanski referendum, kao da je on potom išao u kampanju od vrata sve po engleskoj kiši i nagovarao mlade da ostanu kod kuće, a stare Britance da izađu i kažu EU veliko „Ne“.
Nekako je čudno da je Englezi ponašao kao Srbi i da im uvek neko drugi bude kriv. Za ostale profajlere i analitičare znamo da imaju samo jednog krivca — Rusiju. E sad, ako činjenice ne govore u prilog takvoj tezi, tim gore po činjenice.
Cilj ruske podrške teritorijalnom integritetu Srbije je, prema mišljenju pomenutog Danijela Verna iz „Monda“, da zaustavi teritorijalni kontinuitet proširene EU i da se posluži Srbijom kao platformom za destabilizaciju susednih zemalja. Pritom se čovek ne šali.
Pa kako Rusija zaustavlja teritorijalni kontinuitet širenja EU, a hoće Srbiju iza evropskih zidina? Ako Moskva, prema sličnim tumačenjima, čini sve da „uspori, ospori ili oteža“ put Srbije u EU, kako će to onda ta ista Srbija biti trojanski konj Moskve u EU?
Na posletku, izgleda da bi Srbija već uveliko bila u EU i članice bi je oberučke primile, samo da Rusija ne vuče za noge Srbiju ka Istoku. Sve u svemu, da prostite, smućkaj i prospi. Kad im neumoljivi dokazi pokažu da Moskva nema ništa protiv evrointegracija Srbije (a ima jedino protiv NATO integracija, jer su one direktno protiv Rusije), onda samo promene naslov i stave trojanskog konja. Tako da su pokriveni za sve varijante — đa ulaska, đa ne ulaska Srbije u EU. To se u Srbiji zove — profanisanje. Isprofanisani profajleri.
