„ŠOS je zaista shvaćen na više načina kao neka vrsta vozila kojim se Rusija i Kina zajedno približavaju“, rekao je Drajzer.
„Ta multilateralna međunarodna organizacija pruža potencijalnu platformu i forum za rešavanje konflikata. Mislim da imamo potencijalno novo sredstvo za sklapanje mira i donošenje prosperitetnih odluka“, napomenuo je on.
Uključivanje Indije i Pakistana u tu organizaciju je zapravo njeno prvo širenje od osnivanja 2001. godine. Zajedno sa drugim ekonomskim savezima Rusija i Kina i nekoliko bivših sovjetskih republika traže načine da obezbede uslove za razvoj svojih mogućnosti, nezavisno od uticaja Zapada.
„Mislim da postoje brojni razlozi zašto postoji potencijal za postojanje trajnog saveza“, objašnjava Drajzer.
„Ako uzmete ove stvari zajedno, ono što ćete videti jeste jedna harmonična i koherentna strategija za stvaranje protivteže Zapadu. Drugim rečima, nešto što balansira sa unipolarnom hegemonijom SAD i NATO-a“, dodaje on.
Uprkos političkim sukobima između Indije i Pakistana, njihovo novo partnerstvo moglo bi da spreči mogućnost mešanja Vašingtona u odnose u Aziji.
„Mogu li ove naizgled potpuno različite stvari, biti na neki način sjedinjene u formalnu vezu? Na kraju krajeva, to je ono što donosi dobrobit ovim zemljama, i, po mom mišljenju, to je ono čega se SAD plaše više nego bilo čega drugog“, kaže Drajzer.
Iran bi mogao biti sledeća zemlja koja će se pridružiti ŠOS-u, njegov razvoj mogao bi imati još veći uticaj na imidž američke hegemonije.
„Ono što omogućava Iranu pristup velikim investicijama nema veze sa Zapadom. A to je opet ono što izaziva strah kod SAD i Evrope“, napominje on.
„Da li će Zapad prihvatiti da se takmiči sa kineskim naftnim kompanijama i ruskim kompanijama na iranskom tržištu? To bi bio razarajući geopolitički udarac za Vašington i bolje bi bilo da su zabrinuti zbog toga i da na to gledaju veoma pažljivo“, zaključuje Drjazer.
