Stručnjaci dodaju da je ŠOS postao važan međunarodni igrač, koji razbija monopol zapadnog sveta u Centralnoj Aziji.
„Situacija je takva da su mehanizmi razvoja koje je izradio Zapad i koje je dugo koristio ceo svet, sada već zastareli. Nema više ekonomskog rasta, već drugu godinu zaredom nastavlja se kriza u svetskoj trgovini. Voleo bih da se u Evroaziji pojavi što više uslova za, ne bih rekao integraciju, nego pre svega kooperaciju, kao što je to bilo u Evropi 50-ih i 60-ih godina 20. veka. Upravo saradnja u okviru ŠOS-a mogla bi da obezbedi novi mehanizam razvoja sveta. A za to je potrebna pre svega bezbednost, i zato ŠOS posvećuje veliku pažnju toj sferi“, kaže za Sputnjik ekspert Aleksandar Salicki sa Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose Ruske Akademije nauka.
U radu samita ŠOS-a, koji je počeo u prestonici Uzbekistana, učestvuju lideri svih šest zemalja-članica organizacije — Rusije, Kine, Kazahstana, Kirgistana, Tadžikistana i Uzbekistana, a kako je ranije najavljeno samitu će prisustvovati i predsednici Avganistana, Belorusije, Mongolije, Pakistana, Turkmenistana, premijer Indije i ministar spoljnih poslova Irana.
Na samit je stiglo i oko hiljadu predstavnika zemalja-članica ŠOS-a, međunarodnih organizacija i stranih novinara.
Lideri zemalja-članica ŠOS-a će govoriti o koracima koje je neophodno preduzeti u cilju poboljšanja rada organizacije, a razmotriće i saradnju u oblasti ekonomije, energetike, bezbednosti, borbe protiv terorizma i ekstremizma, kao i borbe protiv trgovine narkoticima. Strane će razmeniti mišljenja i o ključnim regionalnim i globalnim problemima, uključujući i one koji se tiču situacije u Avganistanu i na Bliskom istoku.
Pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov je rekao da je uoči samita pripremljeno „11 dokumenata za potpisivanje“. Pretpostavlja se da će ključni dokument samita biti Taškentska deklaracija 15-godišnjice ŠOS-a, koja predviđa perspektive razvoja organizacije, poziciju ŠOS-a o aktuelnim međunarodnim i regionalnim pitanjima, kao i rešavanje aktuelnih problema bezbednosti.
Eksperti podsećaju da je na prošlogodšnjem samitu u ruskom gradu Ufi usvojena strategija o razvoju ŠOS-a do 2025. godine, a da će na samitu u Taškentu biti potpisan plan o realizaciji te strategije od 2016. do 2020. godine.
Očekuje se da će tokom samita biti potpisan memorandum o prijemu Indije i Pakistana u tu organizaciju i da će biti razmotren zahtev Irana za članstvo u ŠOS-u.
Nakon što su Iranu skinute sankcije, Rusija ne vidi nikakve prepreke za prijem Teherana u organizaciju, a takođe Moskva računa i na to da će Indija i Pakistan postati punopravne članice ŠOS-a već na sledećem samitu, koji će biti održan iduće godine u Kazahstanu.
„Naša pozicija je kristalno jasna: Iran je podneo prijavu za članstvo u aprilu 2008. godine i sada, kada su ukinute sankcije koje su mu bile nametnute, Rusija smatra da nema razloga da se uzdržava od prihvatanja te zemlje u organizaciju ŠOS“, rekao je Ušakov.
U Moskvi su uvereni da će prijem Indije i Pakistana „ojačati politički i ekonomski potencijal ŠOS-a i njen autoritet u međunarodnoj areni“.
„Na taj način ŠOS dobija panazijski status. To je veoma važno, jer se tako povećava i uloga zemalja Južne Azije i Srednjeg istoka, koja do sada nije bila baš primetna. Zamislite, priključivanjem tih zemalja broj stanovnika ŠOS-a će porasti za skoro milijardu i po ljudi. To znači nove mogućnosti, ali i nove izazove za ŠOS“, smatra Salicki.
Posebna pažnja na samitu ŠOS-a biće posvećena pogoršanju situacije u Avganistanu. U Moskvi navode da je „situacija i dalje napeta“ i da „ima tendenciju pogoršanja“.
Prema rečima pomoćnika ruskog predsednika, broj naoružanih ekstremista u Avganistanu se procenjuje na oko 60.000 ljudi, među kojima je i 10.000 pripadnika IGIL-a, terorističke grupe zabranjene u Rusiji i nizu drugih zemalja.
„Avganistan je jedna od aktuelnih i gorućih tema. Ta tema će biti temeljno razmatrana u uskom i u širokom sastavu“, dodao je Ušakov uoči samita.
Pažnja učesnika samita biće posvećena i trgovinsko-ekonomskoj saradnji u okvirima ŠOS-a. Biće reči o saradnji u oblasti trgovine i investicija, transporta, finansija, poljoprivrede, telekomunikacija i energetike, a takođe govoriće se i o realizaciji zajedničkih infrastrukturnih projekata.
„Posebno ćemo se fokusirati na integracione projekte u evroazijskom prostoru, uključujući i one koji se tiču Evroazijskog ekonomskog saveza i ekonomskog pojasa ’Puta svile‘“, dodao je Ušakov.
Putin će u Taškentu imati prilično zgusnut raspored. On će razgovarati sa svim liderima zemalja-članica ŠOS-a, uključujući i predsednika Kine Si Đingpinga, a na marginama samita sastaće se i sa premijerom Indije Narendrom Modijem.
Sa Modijem će Putin razmotriti zajedničke projekte u oblasti energetike i pripreme za bilateralni samit, koji će u oktobru biti održan u indijskom letovalištu Goa.
Podsećanja radi, Rusija gradi drugi reaktor atomske stanice Kudankulam u indijskoj državi Tamiland na jugu te zemlje, a prema rečima Ušakova to je jedno od pitanja koje će ruski predsednik i indijski premijer razmotriti.
Putin će u Taškentu razgovarati i sa kineskim liderom Si Đingpingom, a odmah po završetku samita, već u subotu, ruski predsednik putuje u zvaničnu posetu Kini.
Putinov pomoćnik Jurij Ušakov je istakao da Kina ostaje važan trgovinski partner Rusije. Šefovi država će razmotriti sva glavna pitanja ekonomske saradnje, uključujući i proširenje saradnje u finansijskim i investicionim sektorima, produbljivanje međuregionalnog dijaloga, realizaciju značajnih projekata u energetskom sektoru. Putin i Đining će razgovarati i o saradnji dve države u civilnoj vazduhoplovnoj industriji.
ŠOS je evroazijska politička, ekonomska i bezbednosna organizacija osnovana 2001. godine u Šangaju, a čine je — Rusija, Kina, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan i Uzbekistan. Status posmatrača imaju Belorusija, Mongolija, Indija, Iran, Pakistan i Avganistan.
Ukupna površina teritorija zemalja koje ulaze u ŠOS je veća od 34 miliona kvadratnih kilometara, odnosno 60 odsto teritorije Evroazije. Ukupan broj stanovnika u zemljama ŠOS-a je 3 milijarde i 40 miliona ljudi, što čini polovinu svetske populacije.
