Bivši terorista, poreklom iz Republike Ingušetije Ruske Federacije, izjavio je da je krenuo u rat nakon gledanja propagandnog video-snimka:
„Gledali smo video snimak na kojem su žena i starci uzvikivali: ’Gde ste muslimani? Zašto se krijete? Čim je počela nevolja odmah ste odlučili da se smirite?‘, Osećao sam krivicu i žalost. Otišli smo zbog emocija, a ne zbog znanja.“
Terorista je preko Istanbula otišao na teritoriju pod kontrolom DAEŠ-a. Potencijalni regruti su prešli granicu u autobusu, a zatim su otišli u kamp za obuku, gde su se nalazili dva meseca, nakon čega su se prebacili na front.
Nakon mesec dana on i njegovi prijatelji su odlučili da pobegnu. Na dezerterstvo su ih podstakla masovna pogubljenja hrišćana koja su gledali svojim očima. Muškarac je uspeo da stekne poverenje militanata i da postane čuvar jednog od lidera terorista — Abu Omara el Šišanija, koji ga je na kraju pustio da poseti majku.
Nakon povratka kući bivši terorista se sam predao vlastima. On je osuđen zbog terorizma i kažnjen je sa 5 godina zatvora uslovno. Novinare je zamolio da njegovo ime ostane tajna, zbog straha od osvete DAEŠ-a.
