Nije to jedina dodirna tačka dveju zemalja. Obe su imale svoju premijernu ulogu kada je u pitanju provera volje građana. Britanija je putem referenduma odlučila da napusti EU, što je prvi izlazak jedne zemlje iz Unije, i to zemlje koja ju je sa još nekolicinom drugih stvarala.
Kada je u pitanju Austrija, demokratska Evropa je prvi put zabeležila poništavanje rezultata za izbor predsednika u jednoj državi. Tužbu u kojoj je Slobodarska partija na 150 strana ukazala na nepravilnosti Ustavni sud je prihvatio i poništio drugi krug.
Sud je presudio da su glasovi pristigli poštom nepravilno prebrojani na dan izbora umesto posle, kako to predviđa zakon, a u pojedinim opštinama ti glasovi su prebrojani i bez prisustva članova izborne komisije koji su uprkos tome — potpisali zapisnik.
Upravo ti glasovi su prema „prvom“ drugom krugu presudili u izbornoj trci koju je sa samo 30.863 glasa razlike dobio kandidat „zelenih“ u odnosu na Norberta Hofera iz Slobodarske partije.
Austrijski stručnjak za ustavno pravo Hajnc Majer kaže da ga je razmera propusta potpuno iznenadila. „Oni su vratili poverenje u demokratiju, jasnim stavom i nedvosmislenom odlukom“, ocenio je Majer odluku Ustavnog suda.
Interesi ispred pravila
Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, Slobodan Samardžić, takođe je mišljenja da je u Austriji pobedila vladavina prava.
Posle prvog kruga izbora u Austriji stvorena je atmosfera panike zbog pobede kandidata Slobodarske partije. Onda je usledila velika akcija da se sve što je preostalo sakupi kako bi taj „mrski neprijatelj“ bio pobeđen. Da su tom prilikom korišćena nedozvoljena sredstva, sigurno je posle odluke Ustavnog suda, kaže Samardžić za Sputnjik.
„Mislim da je u Austriji pobedila vladavina prava. Ona je pokušala da sačuva i spase demokratska pravila, s tim što treba da imamo na umu da su demokratska pravila kršili oni koji su se kitili i dičili demokratijom“, ocena je profesora FPN-a koji konstatuje da evroskeptična politika u kampanjama nailazi na vrlo nekorektan tretman.
On podseća da se sada u Britaniji forsira pokret za obnovu referenduma što je nešto sasvim drugo u odnosu na austrijski slučaj. U Austriji je Ustavni sud nepristrasno ispitao okolnosti i doneo odluku o ponavljanju drugog kruga zbog kršenja zakonske procedure. U Britaniji niko nije imao primedbe na proceduralna pravila, ali gubitnička strana hoće da se sve to baci u vodu, da se ponovo izađe na referendum, što se, kako je rekao, nikada nije dogodilo i što je nedemokratski zahtev.
„To je nemoguće i to se u Britaniji neće dogoditi. Ali pokazuje lice proevropske grupacije u Britaniji, kao i prethodno u Austriji, da im pravila ponašanja u političkom procesu, posebno u izbornom procesu, nisu toliko na duši koliko njihovi interesi“, ocena je Samardžića.
Drugi drugi krug
Drugi krug austrijskih predsedničkih izbora će biti održan u novim okolnostima, s obzirom na to da su u međuvremenu Britanci na referendumu odlučili da izađu iz EU. Da li će se to odraziti na izbor Austrijanaca i da li će građani kazniti one koji su pribegli kršenju izbornih pravila da bi namakli tesnu pobedu? Profesor FPN-a kaže da je to nezahvalno prognozirati, ali misli da hoće.
„Ne bi ni došlo do ovakvog rezultata da nisu kršena pravila. To je nešto što je prvo otklonjeno i što daje jačinu kandidatu Slobodarske partije u Austriji. U međuvremenu se dogodio ’bregzit‘, što znači da može da se pojača entuzijazam evroskeptičnih birača u Austriji. Ima dosta pokazatelja da okolnosti idu u prilog kandidatu Slobodarske stranke“, smatra Samardžić.
Kampanja u Austriji je praktično počela dan nakon odluke Ustavnog suda o poništavanju rezultata drugog kruga izbora za predsednika Austrije.
Izjavu Hofera da bi pristupanje Turske Evropskoj uniji bio dobar razlog za održavanje referenduma u Austriji o njenom ostanku u Uniji, Samardžić vidi kao početak kampanje.
„To nije ozbiljna izjava jer Turska nema šanse da uđe u Uniju… On prosto hoće da kaže da će na toj antiimigrantskoj politici graditi svoju kampanju, a onda primerom Turske pojačava utisak da je to jedno vrlo opasno pitanje“, kaže Samardžić za Sputnjik.
Prema pisanju austrijskih medija, sutra bi trebalo da bude poznato da li će drugi krug predsedničkih izbora biti ponovljen u septembru ili oktobru.