Horst Telčik, jedna od ključnih figura u procesu ujedinjenja Nemačke, svojevremeno savetnik za pitanja spoljne politike i bezbednosti bivšeg kancelara Helmuta Kola i bivši predsednik Minhenske konferencije u ekskluzivnom intervjuu za Sputnjik govori o NATO-u i zašto bi zapadne zemlje sa Rusijom trebalo da razgovaraju na ravnoj nozi.
Gospodine Tečlik, aktivno ste učestvovali u procesu pomirenja sa Sovjetskim Savezom tokom stvaranja zajedničke evropske strukture bezbednosti. U novembru 1990. godine bila je potpisana Pariska povelja, dokument koji je tada trebalo da definiše odnose na Starom kontinentu. Kako danas stoje stvari u Evropi u tom aspektu?
— Trenutno je situacija prilično složena. Samit NATO-a u Varšavi očekujem uz brigu. Obraća se pažnja na pitanja bezbednosti i odbrane, a zaboravlja se sve ono veliko što smo uradili u prošlosti — prvo, resetovanje odnosa sa SSSR-om, a potom i dogovor sa Gorbačovom koji se ticao ustrojstva opšteevropskog poretka mira i bezbednosti u okvirima OEBS-a. Sada smo, nažalost, veoma daleko od toga.
Evropska bezbednost, deluje, opredeljena je najpre ulogom NATO-a. Alijansa vrlo aktivno radi na naoružavanju i jačanju trupa na istočnim granicama. Čak je i nemački šef diplomatije Frank-Valter Štajnmajer oštro kritikovao NATO zbog neumerenosti u odnosima sa Rusijom.
— U potpunosti se slažem sa njim. Postoji velika opasnost od razmeštanja američkih i evropskih trupa na granici sa Rusijom i sprovođenja prvog koraka u postavljanju sistema PRO u Rumuniji. Ruska reakcija se mogla predvideti, i moglo se očekivati da će odgovoriti recipročnim merama na granici. To je takva igra — ako ti udariš mene, udariću i ja tebe. To me jako brine. Ranije smo, ipak, bili bliži.
Ali sistem PRO u Rumuniji je zvanično usmeren protiv Irana?
— Niko mi nije mogao reći kakve to motive ima Iran, pa su rakete zapravo usmerili protiv Evrope. To su samo teoretski strahovi. Potpuno razumem Ruse, koji su sad nepoverljivi, kada govore da je sistem usmeren na kraju krajeva protiv njih. NATO je svojevremeno pozvao Dmitrija Medvedeva na samit u Lisabon, i tada obećao da će Rusija biti uključena u razvoj sistema PRO. Svoju reč, predstavnici Alijanse, ipak, nisu održali.
Rad Saveta Rusija—NATO je još uvek je praktično „na ledu“. Mnogi su zaboravili da je Rusija bila veoma blizak partner Alijanse i gotovo na korak od tesne saradnje sa njom?
— Čak mi je Bil Klinton lično rekao da je on obećao Borisu Jeljcinu članstvo u NATO-u, a ni sam predsednik Putin u početku nije isključivao takvu mogućnost. Čak se govorilo i o nekoj vrsti političkog članstva Rusije u EU. I zato, a najpre zbog rasta napetosti, neophodno je što pre obnoviti rad Saveta Rusija—NATO. Zašto nije bilo zasedanja Saveta Rusija—NATO tokom kriza u Gruziji i Ukrajini? Čemu ovaj Savet služi? Zašto se radi na jačanju poverenja ili na primer ne razmenjuju vojni posmatrači? To je važno i zbog preventive nepredviđenih sukoba u na primer Crnom ili Baltičkom moru. Da je opasnost od izbijanja sukoba velika videli smo i na primeru Turske tokom incidenta sa oborenim ruskim avionom. I u tom slučaju su mogli biti primenjeni mehanizmi koji, nažalost, više ne postoje.
Kako ocenjujete potencijal jedinstvenog ekonomskog i bezbednosnog prostora Evrope i Rusije?
— Po mom mišljenju, da je EU počela da realizuje ideju jedinstvene evropske trgovinske zone (to je ono što je predsednik Evropske komisije Romano Prodi nudio Vladimiru Putinu) istovremeno sa otvaranjem pregovora o pridruživanju sa Ukrajinom, verovatno do ukrajinske krize uopšte ne bi došlo. Tadašnji ruski predsednik Dmitrij Medvedev u svom berlinskom govoru pozvao je da se potpiše sporazum koji bi potvrdio principe Pariske povelje. Ali Zapad se nije odlučio na taj korak. To znači da nismo imali volju da razmotrimo predlog Rusije.
Kako ocenjujete ulogu Rusije u svetu?
— Poslednjih godina Putin poručuje Evropljanima i Amerikancima da ukoliko ne žele da sarađuju, on će im dokazati da oni zavise od njega. Nuklearni sporazum sa Iranom bio bi nemoguć bez Rusije, sporazum o uništavanju hemijskog oružja u Siriji takođe. Rusija dokazuje svetu da ima status globalnog igrača, kao i druge vodeće zemlje poput Kine i SAD. I naravno da Rusija želi da se sa njom razgovara na ravnoj nozi.
