Oni su se založili za jačanje veza s NATO-om, pošto su o saradnji dveju organizacija razmenili mišljenja s generalnim sekretarom Atlantskog saveza Jensom Stoltenbergom.
Šefovi država ili vlada EU su u zaključcima posle prvog dana zasedanja podržali dalje snaženje veza između Unije i NATO-a, „u svetlu zajedničkih ciljeva i vrednosti, imajući u vidu neviđene izazove s juga i istoka“.
U zaključcima lidera EU se navodi da „to novo stremljenje mora poprimiti oblik uzajamne praktične saradnje na odabranim područjima“.
„Ovaj novi podstrek saradnji EU—NATO će uslediti u duhu pune otvorenosti i punog poštovanja samostalnosti odlučivanja i postupaka obe organizacije, biće zasnovan na načelu učešća svih strana i bez preduslova i uticaja na posebne odlike bezbednosne i odbrambene politike bilo koje članice EU“, stavili su do znanja lideri EU.
Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg će, kako je navedeno, o tome izdati saopštenje na samitu Atlantskog saveza u Varšavi u julu.
Lideri EU su takođe ponovili rešenost da podrže libijsku Vladu nacionalnog dogovora (GNA) i „pozvali sve grupe u Libiji da rade s tom vladom kao jedinom legitimnom u zemlji s ciljem da se povrati stabilnost, suzbije terorizam i uhvati u koštac s migracijom preko srednjeg Sredozemlja“.
Takođe su pozdravili rezoluciju Saveta bezbednosti UN kojom je pomorskim snagama EU omogućeno da uvedu blokadu šverca oružja preko Libije i obuče libijsku graničnu stražu.
Holandski premijer Mark Rute je vođe Unije, stoji u zaključcima, upoznao s ishodom referenduma na kojem su se holandski građani izjasnili protiv potpisivanja sporazuma o pridruživanju i slobodnoj trgovini s Ukrajinom.
Rute je liderima EU predočio i „zabrinutost koja je ispoljena u raspravi pred referendum“, a vođe Unije su „pozvale Savet ministara da se što pre pozabavi razlozima te zabrinutosti“.
