Šefica diplomatije EU Federika Mogerini trebalo bi da do kraja nedelje na sastanku evropskih šefova država i vlada predstavi novu globalnu strategiju spoljne i bezbednosne politike Unije.
U međuvremenu, tvrdnje diplomatskih izvora u Briselu — da bi izlazak Velike Britanije iz EU mogao da ubrza stvaranje zajedničkih evropskih oružanih snaga — potkrepio je i šef komiteta za međunarodnu politiku Evropskog parlamenta Elmar Brok.
On je, naime, u intervjuu za nedeljno izdanje nemačkog lista „Velt“ pozvao na stvaranje zajedničkog vojnog komandnog štaba EU, koji bi, u dugoročnoj perspektivi, mogao da preraste u pravu „evropsku vojsku“.
Zajednička armija kao pomoć konsolidaciji EU
O tome da li bi, i kada, mogla da bude formirana evropska vojska, u kakvoj bi relaciji bile te snage sa snagama NATO-a, i šta bi to u perspektivi značilo za odnose Moskve, Brisela i Vašingtona, za radio Sputnjik govorio je vojno-politički komentator Aleksandar Radić.
S vojnog aspekta, kaže on, izlazak Velike Britanije iz EU mogao bi da bude povoljan scenario kako za Brisel tako i za Moskvu.
„Spajanje na odbrambenom planu je sada, nakon referenduma u Velikoj Britaniji, jedna od retkih prilika za konsolidaciju Evropske unije. Do sada je u strukturama NATO-a uvek bio prisutan američki intervencionizam — a njihovi bliski saveznici Britanci zato nisu nikad bili naročito zainteresovani za evropske bezbednosne projekte. Međutim, sada ideja o evropskoj vojsci postaje kohezioni faktor. Za početak, to bi moglo biti stvaranje multinacionalnih jedinica pod zajedničkom komandom — to bi bio još jedan korak u pravcu promovisanja Evropske unije kao ’naddržavnog projekta‘. S Velikom Britanijom u Uniji, tako nešto nikada ne bi bilo moguće — bila bi to tabu tema“, kaže Radić za Sputnjik.
Veća budžetska izdvajanja za odbranu
Naš sagovornik dodaje da bi evropska birokratija sve mogla da pripremi već za nekoliko godina, ali da čitava ideja gubi smisao ako ne obuhvati apsolutno sve zemlje-članice EU.
Na pitanje šta znači „francusko-nemački“ model ustrojstva evropske vojske koji pominje Elmar Brok, Radić kaže da se radi o već dokazano uspešnom sistemu rada.
„Francuzi i Nemci decenijama unazad grade veliko zajedničko iskustvo u okviru NATO-a — a pogotovo kad je u pitanju formiranje ’radnih brigada‘, takozvanih Nacionalnih bataljona. To je dobro iz praktičnih razloga — recimo, izdavanje naredbi je na nacionalnom jeziku. Ali bi zato objedinjene komande mogle da budu višenacionalne, dok bi administrativna linija vođstva zadržala nacionalni karakter, odnosno bila bi i dalje u čvrstim rukama nacionalnih ministarstava odbrane. Kad smo već kod toga, deluje mi izvesno i da će izdvajanja za odbranu u Evropi uskoro dostići ta famozna dva procenta — između ostalog i zbog pritiska Vašingtona — a ’ruska pretnja‘ se koristi kao opravdanje“, kaže naš sagovornik.
EU vojska „načinje“ autoritet NATO-a?
Na pitanje kakva bi mogla da bude reakcija Rusije na formiranje evropske armije, i da li sve to preti da dodatno naruši odnose Brisela i Moskve, Radić za Sputnjik kaže da bi takva situacija, zapravo, za Rusiju mogla da bude povoljna.
„Stvaranje mehanizma komandovanja i upravljanja, koji bi bio početna faza formiranja te evropske vojske, moglo bi donekle i da olakša poziciju Moskve. U praksi se, naime, pokazalo da je američka pozicija u NATO-u, kao i ponašanje zemalja na istoku Evrope, onih koje se graniče s Rusijom, do sada podizalo tenzije, stvaralo pritisak, i uticalo na intenziviranje neprijateljskog stava prema Rusiji unutar Alijansa. Međutim, Nemačka, Francuska, Italija, Španija — to su zemlje koje s Rusijom imaju znatno odmereniji odnos nego SAD, i upravo je to ono što Kremlju ’ide naruku‘. Formiranje oružanih snaga Evropske unije bi, dakle, moglo donekle da ’načne‘ autoritet NATO-a, stvori protivtežu uticaju Vašingtona, i poboljša položaj Rusije. S takvim scenarijom, brzo bi se pojavilo i pitanje da li će Amerikanci u budućnosti nastaviti da budu prvi i poslednji u procesu odlučivanja u Alijansi“, kaže Aleksandar Radić za Sputnjik.
„Rusija nije ozbiljna pretnja“
Inače, kako lideri zemalja EU sve češće zahteve za povećanje vojnog budžeta poslednjih godina uvek pravdaju famoznom „ruskom pretnjom“ zemljama na istoku Evrope, ugledna američka nevladina organizacija „Pju centar“ nedavno je, u okviru istraživanja javnog mnjenja o globalnim političkim trendovima, ispitanicima postavila i nekoliko pitanja na ovu temu.
Ispostavilo se da tzv. „obični Evropljani“ — za razliku od svojih političara i visokih zvaničnika — Rusiju uopšte ne doživljavaju kao ozbiljnu pretnju.
I ne samo to — građani zemalja EU smatraju da takozvana „tvrda moć“, odnosno dodatno naoružavanje, ne utiče pozitivno na smirivanje tenzija u odnosima s Moskvom, niti da pomaže u borbi protiv međunarodnog terorizma koji, inače, smatraju najvećim bezbednosnim izazovom za Evropu.