Teroristički napad na aerodromu „Kemal Ataturk“ dogodio se u trenutku kada je Turska počela da se oporavlja od napada u Ankari i Istambulu, ali i nakon prvih znakova popravljanja situacije u međunarodnim odnosima i koraka u pravcu pomirenja sa Rusijom i Izraelom. Postavlja se pitanje da li je to slučajnost ili su možda baš to razlozi novih terorističkih napada u Turskoj.
Motiv za napad koji je odneo više od 40 života treba tražiti upravo u tim činjenicama, smatra Milan Pašanski iz Foruma za međunarodnu bezbednost. Terorizam je uvek poruka, a ovo je poruka da Turska nema šanse da izađe iz vrtloga, kaže Pašanski za Sputnjik.
„Ovo je takozvana uzlazna spirala nasilja. Koliko god Turska popravljala svoje odnose, imajući u vidu da se graniči sa neuralgičnim područjem, ona, dugoročno posmatrano, gotovo da nema šansu da iz toga izađe. Moguće je očekivati privremena zatišja, ali da se dugoročno izvuče nema šansu“, podvlači Pašanski.
On dodaje da Turska istovremeno sedi na dve stolice. Više puta je dokazano da sarađuje sa teroristima, a sa druge strane se zalaže za borbu protiv terorizma, borbu koja je u njenom interesu. Naravno, uz sve to Turska neprekidno optužuje Kurde za terorizam, što je i sada slučaj, podseća Pašanski.
„To je na neki način vraćanje neraščišćenih dugova iz prošlosti i to će potrajati. Teško je reći da li je Turska kriva ili ne. Što više bude gorelo pod nogama islamskim radikalistima, oni će biti sve bezočniji. Nažalost, terorističke akte očekujem i u Francuskoj, pre završetka Evropskog prvenstva u fudbalu. Teroristi su jako dobro infiltrirani u sve pore društva, a pošto je reč o samoubicama, protiv njih dugoročno posmatrano, gotovo da nema adekvatne odbrane“, kaže Milan Pašanski.
On dodaje da bi, ako Rusija iskreno i do kraja prihvati tursko izvinjenje, pomoć ruskih službi bezbednosti Turskoj bila od velike koristi, jer se ona sa terorizmom uspešno borila u Čečeniji i na drugim mestima gde postoje islamski ekstremisti.
Sa stavom Pašanskog slaže se i predsednik Odbora za bezbednost ruske građanske komore Anton Cvetkov. I on smatra da Tursku skupo košta loš rad bezbednosnih službi.
„Nije tajna da je državni vrh Turske na određeni način koketirao sa teroristima i to na teritoriji Sirije, kako bi zaradio od trgovine naftom. Kad se čovek upusti u kontakte sa teroristima, oni pre ili kasnije počnu da se ponašaju kao domaćini u njegovoj kući. Nažalost, u ovome što se dogodilo, može se videti nedovoljna ažurnost specijalnih službi, jer se teroristički napad mora sprečiti još u stadijumu ideje, a ne kada samoubica stigne na aerodrom“, ističe Cvetkov.
Upitan da prokomentariše da li je moguće povući paralelu između napada u Briselu i poslednjeg u Istanbulu, Milan Pašanski kaže da je jasno da su teroristi delovali na sličan način. On u razgovoru za Sputnjik još jednom ističe bojazan od mogućeg napada tokom Evropskog prvenstva u fudbalu u Francuskoj.
„Omiljena meta džihadista su pre svega velike manifestacije čiji pokušaj ugrožavanja izaziva svetski publicitet. Ovaj fudbalski događaj je u žiži čitave planete. Svi gledaju, a teroristi žude za publicitetom“, zaključuje Pašanski.