U prisustvu brojnih zvanica i predstavnika srpskih građevinskih kompanija izložba je otvorena u prostorijama Arhitektonskog fakulteta, nekadašnjeg dvorca grofa Ivana Voroncova. Iako je veliki broj srpskih građevinskih kompanija već nekoliko decenija aktivan na teritoriji čitave Rusije, ovo je prvi put da je javnosti pokazan deo onoga što je za to vreme i sagrađeno.
Dmitrij Švidkovski, rektor Moskovskog arhitektonskog fakulteta, prilikom pozdravne reči na otvaranju izložbe podsetio je da se zapravo malo zna da saradnja srpskih i ruskih neimara traje još od 13. veka.
„Još posle najezde Mongola, srpski majstori pomagali su pri obnovi crkava. Ruski hramovi, kako najstariji postojeći spomenici arhitekture u Moskvi, tako i oni koji nisu preživeli do današnjih dana, tada su bili obnovljeni uz učešće srpskih graditelja“, podsetio je Švidkovski.
Rektor Arhitektonskog fakulteta je dodao da se saradnja nastavila i jačala tokom 18. veka. Tada su imperatorke Jelisaveta I Petrovna i Jekaterina Velika intenzivno radile na stvaranju Nove Srbije (na teritoriji današnje Ukrajine), kako bi se Srbi mogli skloniti od turskog zuluma.
Švidkovski je podsetio i na veze nastale zahvaljujući grofu Savi Vladisavljeviću Raguzinskom i generalu Mihailu Miloradoviću — čuvenom heroju Otadžbinskog rata 1812. godine, kao i na arhitektonski stil nastao u Novoj Srbiji koji je veoma uticao na ruski barok i doneo brojne evropske primese.
„Sa druge strane, ako pogledate arhitekturu modernog Beograda sa početka 20. veka, videćete veliki uticaj ruskih majstora, arhitekata, poput čuvenog Nikolaja Krasnova. Ali tu su i drugi ruski majstori još od renesanse, pa tokom 18. i 19. veka — to je čitava tema za sebe“, zaključio je Dmitrij Švidkovski, rektor Moskovskog arhitektonskog fakulteta.
Svoju pozdravnu reč rektor je završio podsećanjem da su srpski neimari pomogli izgradnju objekata moderne Rusije i da su tada bili najpotrebniji, s obzirom na raspad Sovjetskog Saveza i zastoj u ruskoj građevinskoj industriji.
Na te reči se nadovezao Sergej Stepašin, nekadašnji ministar pravde i potom unutrašnjih dela RF, a sada predsednik Imperatorskog pravoslavnog palestinskog društva, podsetivši da su upravo zato srpski građevinari važni za Rusiju.
„Srbija je za nas važna i posebna zemlja, danas kada je Rusija ponovo osetila svoju moć. Mi se ponosimo svojom istorijom, našim korenima, našom zajedničkom religijom i istorijom, ali i zajedničkim problemima koje smo delili 1914. godine. Srbija se sa podjednakom ljubavlju odnosi prema Rusiji.“
Sergej Stepašin je izjavio da se u Beogradu gradi još jedna ruska škola, gde će đaci učiti po ruskom obrazovnom sistemu i potom biti u mogućnosti da nastave svoje školovanje u Rusiji.
„Mislim da će naši srpski prijatelji tu školu izgraditi tako da ona, iz perspektive arhitekture, bude jedna od najlepših u Beogradu“, zaključio je Stepašin.
Ambasador Republike Srbije u Rusiji Slavenko Terzić, jedan od inicijatora ove, do sada jedinstvene izložbe, pozdravio je okupljene i zahvalio Moskovskom arhitektonskom fakultetu — domaćinu te izložbe.
„Želja nam je da srpske građevinske kompanije imaju još više mesta na ruskom tržištu, posebno imajući u vidu da se zna da Srbi rade kvalitetno i efikasno. Sa Ministarstvom građevinarstva Ruske Federacije, radimo na tome da naši ljudi dobiju još više mogućnosti i kako bi srpskim radnicima bio omogućen dobar režim rada u Ruskoj Federaciji“, dodao je srpski ambasador.
Slavenko Terzić smatra da je dobro to što će budući ruski stručnjaci, studenti arhitekture, imati priliku da u prostorijama svog fakulteta razgledaju moderna dostignuća srpskih kolega na teritoriji Rusije.
Svoje radove predstavile su firme poput „PSP-Farman“, TMG, „Juventa“, „Soutgrup“, „Mivel“ i druge.
