„To je borba za ’duše‘ građana koji govore ruskim jezikom, koja je u toku“, rekao je predsednik Vlade, komentarišući rezultate ankete o odnosima Letonaca prema Rusiji.
Kučinskis je naveo da su potrebne izmene u informativnoj politici, kao i rešavanje pitanja programa na ruskom jeziku, prenosi portal „Dejfi“.
Prošle nedelje u Letoniji je objavljen deo istraživanja koji je sproveo Centar za bezbednost i strateške analize Nacionalne akademije za odbranu zemlje. Podaci su pokazali da, između ostalog, 21,7 odsto građana smatra da se prava građana koji govore ruski u Letoniji krše u takvoj meri da bi to moglo da bude povod za rusku invaziju. Skoro trećina stanovnika Letonije (30,9 odsto), prema podacima ankete, smatra da se u zemlje budi fašizam. Polovina ruskog stanovništva je izrazila mišljenje da su oni koji ne znaju državni jezik podložni diskriminaciji. Od svih građana Letonije, 21,4 odsto podržava korišćenje ruskih simbola na Dan pobede, a 13 odsto je izjavilo da oseća vezu sa Rusijom.
U Letoniji živi dva miliona ljudi, od čega 44 odsto govori ruski jezik kao maternji.
