„Pravoslavna crkva je posebno zabrinuta zbog situacije u kojoj su se našli hrišćani i druge progonjene etničke i verske manjine na Bliskom istoku. Ona upućuje poseban apel vladama u tom regionu da zaštite populacije hrišćana — pravoslavce, vernike drevnog istočnog hrišćanstva i druge hrišćane, koji su opstali u kolevci hrišćanstva“, navedeno je u zaključnom dokumentu prvog Svepravoslavnog sabora u ovom milenijumu, koji je trajao nedelju dana.
AFP prenosi da je na ovom okupljanju oko desetak crkava iz celog sveta bilo i diskusija vezanih za pitanja braka, posta i zajedničkog predstavljanja u eparhijama u zemljama poput SAD i Australije.
Agencija navodi da je jedinstvo pravoslavaca ipak narušeno time što na Kritu nije bilo ruskog patrijarha Kirila, koji predstavlja 130 miliona vernika ili polovinu pravoslavne populacije, kao ni pravoslavnih crkava Bugarske i Gruzije, za koje AFP navodi da se smatraju bliskim Moskvi.
Antiohijska patrijaršija je takođe izostala sa sabora zbog svađe sa Jerusalimom u vezi sa postavljanjem sveštenika u Kataru.
Glavna tema sabora bile su „negativne posledice naučnog napretka“, a vođe crkava su danas izrazile zabrinutost zbog „moralnih dilema“, koje proizilaze iz ubrzanih postignuća na poljima genetike i biotehnologije.
„Čovek sve intenzivnije eksperimentiše sa svojom prirodom na ekstreman i opasan način. On je u opasnosti da bude pretvoren u biološku mašinu, u bezličnu društvenu jedinicu ili u mehanički uređaj kontrolisanih misli“, naveli su učesnici sabora.
Poslednji ovakav skup održan je 1054, kada se hrišćanstvo razdvojilo na katoličanstvo i pravoslavlje u takozvanoj „velikoj šizmi“, a za pripremu novog sabora bilo je potrebno više od 50 godina.
AFP podseća da u svetu ima oko 250 miliona pravoslavnih vernika i 14 autonomnih pravoslavnih crkava.
