Izbor u korist „bregzita“ pokazao je da su Britanci počeli da osećaju da je njihova sopstvena zemlja prepuna, smatra analitičar.
Na britansku migracionu politiku u istoj meri utiču kako Evropska unija, tako i sam London, ali najveću ulogu u odluci građana odigralo je nepoverenje u evropske elite koje nisu učinile dovoljno da zaštite stanovništvo svojih zemalja od neprijatnih posledica globalizacije.
Naprotiv, pojedini lideri učinili su mnogo toga u suprotnom smeru.
„Ako je neko i podstakao Veliku Britaniju da izađe iz Evropske unije, onda je to učinila Angela Merkel svojom impulsivnom odlukom da otvori vrata Nemačke, a zatim i cele Evrope za 1,1 milion bliskoistočnih i severnoafričkih migranata“, smatra Frum.
Prema podacima nacionalne statističke službe Velike Britanije, tokom 2015. godine u tu zemlju se doselilo 630.000 stranih državljana.
Za 25 godina (od 1990. do 2015.) broj stanovnika je porastao sa 57 na 65 miliona, i to uz stopu nataliteta nižu od stope mortaliteta. Ako se ovaj tempo nastavi, do 2026. godine broj stanovnika Velike Britanije biće veći od 70 miliona, pri čemu polovinu ovog rasta čine migranti.
Migracija opterećuje škole i bolnice i razara tržište nekretnina — prosečna cena stanova u Londonu 12 puta je veća od prosečne plate, navodi novinar. Za to su u velikoj meri odgovorni bogati migranti koji eliminišu ponude lokalnih kupaca.
Više od 200.000 ljudi rođenih u Velikoj Britaniji svake godine odlazi u Australiju i SAD nadajući se boljoj budućnosti.