Kada lopov Amerikancu upadne na posed (trespassing) može samo da moli boga da vlasnik nije kod kuće, inače rizikuje da bude skraćen za glavu. Posed je za Amerikance svetinja i vlasnik ima pravo da ga štiti i vatrenim oružjem. Ali to je samo u Americi.
Kada, međutim, teroristi koji sebe nazivaju pripadnicima DAEŠ-a, zauzmu deo teritorije Sirije, Amerikanci bi da bombarduju vojsku sirijske države koja pokušava da odbrani svoju zemlju.
I ništa to ne bi bilo čudno. Ni prva, ni poslednja nedoslednost američke administracije, koja uvek i svuda samo brani svoj interes. Umotan, naravno, u oblandu borbe za demokratiju, ljudska prava i čega sve ne iz arsenala njihovog dušebrižništva za bolji i pravedniji svet.
Vređanje inteligencije
Svima je odavno sve jasno, kao uostalom i to da sila boga ne moli. Ali makar bi SAD trebalo da se uzdrže od vređanja inteligencije ostatka sveta.
„Njujork tajms“ je imao uvid u pismo pedest zaposlenih u Stejt departmentu, koji su rukovodstvu SAD predložili da napadne trupe sirijskih vlasti po „jugoslovenskom scenariju“. Kažu oni da je to jedini način borbe protiv DAEŠ-a i postizanja mira u Siriji.
„Vidimo smisao u aktivnijoj vojnoj ulozi SAD u Siriji na osnovu razumne upotrebe daljinskog oružja i oružja iz vazduha, što bi moglo da doprinese i pomogne usmereniji i agresivniji diplomatski proces pod rukovodstvom SAD“, citira list pismo.
Šta reći o „razumnoj upotrebi oružja iz vazduha“, ili u prevodu „pametnih“ krstarećih raketa, s bezbedne distance, čija su „pametna“ dostignuća još vidljiva na ruševinama u centru Beograda.
A kad legalna sirijska vlast bude tako „pametno“ saterana u ćošak, moraće da odigra po notama iz Vašingtona. Rečnikom zaposlenih u Stejt departmentu rečeno to će doprineti „usmerenijem i agresivnijem diplomatskom procesu pod rukovodstvom SAD“.
Među deset razloga zašto treba udariti sirijsku vojsku je i onaj da bi to moglo „da zaustavi napade sirijskih trupa na snage opozicije, koja će onda moći da se usmeri na borbu protiv DAEŠ-a“.
Ako je istinski cilj SAD savladati DAEŠ zašto onda njene „pametne“ rakete direktno ne gađaju DAEŠ, pitanje je koje se s pravom nameće. Zašto, kao kiša oko Kragujevca, gađati sirijsku vojsku da bi to navodno ostavilo prostora za jačanje sirijske opozicije i njenu borbu protiv DAEŠ-a.
Pismo kao probni balon
Bilo bi smešno da nije tragično. Pismo upravo nedvosmisleno stavlja do znanja da je prevashodni cilj SAD u Siriji smeniti legalno izabranu vlast Bašara el Asada. Ona ima jednu, ali dovoljno veliku manu — po volji je Rusije i uzda se u Rusiju.
Moskva je pružajući vazdušnu podršku sirijskoj vojsci u borbi protiv takozvane Islamske države, nesumnjivo, učvrstila svoj uticaj u tom delu sveta. I to je ono na šta Vašington nikako nije računao.
Upravo otuda i ovo „zatvoreno“ pismo koje je, gle čuda, procurilo u javnost. Kao probni balon. Jer Sirija danas ipak nije ono što je 1999. bila SR Jugoslavija, „… sirak tužni bez igde ikoga“, zbog čega je bombardovanje NATO-a, na čelu sa SAD, dovelo do „političkog dijaloga“, odnosno do samoproglašene nezavisnosti Kosova.
SAD su vrlo svesne uloge i Rusije i Irana u ratu u Siriji, kako to uviđa i novinar „Njujork tajmsa“ Maks Fišer. Otuda za sad samo uzdržana reakcija američkog zvaničnika Džona Kirbija — potvrda postojanja peticije koju „rukovodstvo razmatra“.
