Crveni tepih u Moskvi i za srpske filmove (foto)

Programski direktor festivala, ruski kulturolog Kiril Razlogov, za Sputnjik kaže da bi ruski film „Patike“, koji će otvoriti festival, trebalo da bude interesantan i omladini ali i predstavnicima starije generacije.

„Solovjov je jedan od naših najstarijih aktivnih režisera. Nama je bilo važno da festival otvori film koji je interesantan gledaocima, ali i da ima umetničku crtu, da ima odlike filma koji može zavredeti pažnju svetske kinematografije“, rekao je Razlogov.

Ove godine na festivalu, pored filmova iz bukvalno čitavog sveta, učestvuju i srpska ostvarenja. Razlogov kaže da je srpski program tradicionalno dobro predstavljen na festivalu, i to u različitim selekcijama:    

„Biće prikazan film ’Vi idete, ja neću‘ Hadži Aleksandra Đurovića u okviru dokumentarnog programa,  zatim ’Dnevnik mašinovođe‘, interesantna crna komedija u okviru takmičarskog dela, kao i filmovi ’Dobra žena‘ Mirjane Karanović i ’Panama‘, mladog režisera Pavla Vučkovića u okviru programa ’Euforija‘, kojim rukovodi Andrej Plahov, ruski filmski kritičar“, kaže Razlogov.

Programski direktor festivala kaže za Sputnjik i da srpski filmovi tradicionalno dobro prolaze na festivalu i po pravilu imaju više uspeha na festivalima nego u bioskopima, ako ne računamo Emira Kusturicu koji u Rusiji već ima na neki način status „mejnstrima“.

„Mislim da će festivalska publika biti zadovoljna onim što ćemo pokazati. Možda će ipak neki filmovi završiti na bioskopskim repertoarima“, dodaje on.

Ove godine na čelu festivalskog žirija će se naći bugarski režiser Ivajlo Hristov, a uz njega će filmska ostvarenja ocenjivati i indijski producent Ranhir Kapur, režiser iz Kazahstana Rašid Nugmanov, nemčka režiserka Ulrike Otinger i ruska glumica Vikotrija Isakova.

U okviru 38. Moskovskog filmskog festivala biće prikazani filmovi koji su već svetlost dana ugledali na Kanskom festivalu. Takođe, ovaj festival je prilika za sve ljubitelje filma da vide ona ostvarenja koja zasigurno neće biti prikazivana u bisokopima.

Festival će trajati sedam dana, a zatvoriće ga ostvarenje 80-godišnjeg Vudija Alena — film  o stanovniku Njujorka koji je poželeo da svoju sreću nađe u Holvudu.

Moskovski filmski festival — jedan od najstarijih na svetu

Prvi put festival je bio održan 1935. godine, kada je predsednik žirija bio čuveni Sergej Ejzenštajn. Od 1959. godine ovaj festival postaje redovna kulturna manifestacija.

Nije slučajno što upravo početkom šezdesetih godina prošlog veka moskovski filmski festival zapravo započinje svoj život — u samom SSSR popuštaju stege totalitarizma, ali i u svetu filmska industrija započinje novu fazu razvoja. Zato je u takmičarskom ali i u revijalnom delu festivala bilo moguće videti imena stranih autora čiji su radovi pokazivali da se rađa novi film, oslobođen klasičnih formi. Razume se da naravno nisu bila zastupljena sva imena koja su nastupala u Kanu ili Veneciji, ali ipak na programu festivala se mogao naći veliki Federiko Felini, a sam festival su tih godina posećivali Sofija Loren, Elizabet Tejlor, Iv Montan, Ričard Barton…

Na čelo festivala je 1999. godine stao i do danas ostao Nikita Mihalkov. Festival je zahvaljujući reformama velikog ruskog glumca i režisera postao manifestacija koja se u svetu smatra važnim umetničkim događajem. Iste te 1999. godine je bila ustanovljena nagrada „Verujem“ u znak sećanja na Konstantina Stanislavskog, a do danas su ovu nagradu dobili: Džek Niklson, Žana Moro, Meril Strip, Harvi Kajtel, Ketrin Denev, Žaklin Biset, Ksenija Rapaport, Helen Miren. Repertoar festivala se takođe promenio, programska šema konkretnija i stroža, a među gostima su u poslednjih par godina bili i Bred Pit, Kventin Tarantino, Džon Malkovič, Šon Pen.

Mora se reći da je jačanje pozicija festivala direktno povezano sa razvojem filmskog biznisa u Rusiji, a velike inostrane filmske korporacije takođe se trude da svoja premijerna ostvarenja prikažu na festivalu. Osim toga, vremenom je festival diverzifikovao svoj program pa se mogu videti i brojne retrospektive, kao i odvojeni programi za filmove koji nisu bili dobrodošli u vreme SSSR-a a danas se mogu videti na velikom platnu, nakon što su prethodno bili obrađeni modernim tehnikama. Osim retrospektivnog dela, na festivalu se prikazuju filmovi u okviru programa „Euforija“, „Filmovi kojih ovde nije bilo“, „Ruski trag“, „Kratkometražno ćoše“…

Za poslednjih 20 godina na čelu žirija festivala bili su Ričard Gir, Teo Angelopulos, Margareta fon Trota, Fred Skepsi, Alan Parker, Gleb Panfilov, Džeraldina Čaplin, Pavel Lungin, Mohsen Mahmalbaf.