Zapadni mediji su brže-bolje požurili i sa ocenom da je „Putinova vojska“, kako je nazivaju, formirana zarad ličnih interesa, sa ciljem da „diktator“ zaštiti svoju vlast u slučaju destabilizacije situacije u zemlji.
Eksperti, međutim, ističu da Putinu nisu potrebne snage za „suzbijanje narodnih ustanaka“, jer njega podržava više od 85 odsto građana, a da je u stvari cilj — stvaranje novih i efikasnih bezbednosnih struktura, koji će štiti interese zemlje.
Lev Koroljkov, veteran ruske specijalne jedinice „Vimpel“, stručnjak za bezbednost za Sputnjik kaže da Nacionalna garda nije nova Federalna služba obezbeđenja i da nije „Putinova garda“, iako će biti podređena direktno predsedniku zemlje, a ne Ministarstvu unutrašnjih poslova.
„Situacija blizu ruskih granica je zaista na ivici eksplozije. Ukrajinsko pitanje i dalje nije rešeno, Minski sporazum se ne poštuje. U ovakvim uslovima neophodno je sprečiti eventualne pokušaje da se situacija u Rusiji destabilizuje. Formiranje Garde, znači, da specijalne službe imaju informacije da se nešto ’kuva‘: možda nije državni udar, ali moguće nekakvi neredi ili nešto slično. Jasno je da će Zapad kritički gledati na stvaranje takve jedinice, ali on uvek tumači sve kako mu je po volji. U svakom slučaju, u sadašnjim uslovima i situaciji kakva jeste formiranje Nacionalne garde je logičan potez“, kaže Koroljkov.
Pred Nacionalnu gardu biće postavljeni veoma ozbiljni i teški zadaci, pre svega borba protiv terorizma, ekstremizma i organizovanog kriminala.
Ova jedinica će biti zadužena i za održavanje javnog reda, imaće zadatak da štiti važne državne objekte i specijalni teret, pomagaće Federalnoj službi bezbednosti (FSB) na granici, učestvovaće u teritorijalnoj odbrani Rusije, kontrolisaće trgovinu oružjem, oslobađaće taoce…
„Formiranje Nacionalne garde je proaktivan korak za suzbijanje pretnji koje postaju sve aktuelnije za Rusiju. Pre svega se radi o suzbijanju međunarodnog terorizma. Kao što vidimo, uporedo sa vojnim i diplomatskim uspesima Rusije u Siriji, zabeleženi su negativni procesi u blizini ruskih granica, na Južnom Kavkazu, u Srednjoj Aziji. Pripadnici međunarodnih terorističkih organizacija bi mogli da pokušaju da upadnu u Rusiju preko zemalja bivšeg SSSR-a, i to je glavni razlog zašto se formira Nacionalna garda — kako bi reagovala na ovakvu vrstu pretnji“, kaže za Sputnjik Igor Korotčenko, glavni urednik časopisa „Nacionalna odbrana“.
Prema osnovnom nacrtu zakona, Nacionalna garda dobija ovlašćenja koja su imale unutrašnje snage Ministarstva unutrašnjih poslova, jedinica za specijalne namene i specijalnih jedinica za brzo reagovanje.
„Gardisti“ će, između ostalog, moći da pritvaraju, proveravaju dokumente, ograđuju delove naselja, uključujući i prilikom suzbijanja nereda.
Oni će imati pravo da tokom vanrednog stanja zabrane kretanje vozilima i pešacima, koriste automobile civila za prevoz do mesta vanrednog stanja ili tokom gonjenja kriminalaca, da upadaju u kuće i u ako zatreba da upotrebljavaju silu, specijalna sredstva i oružje.
Međutim, najviše polemike u javnosti je izazvalo to što će pripadnici ove jedinice imati i pravo da bez upozorenja otvore vatru. Međutim, stručnjaci navode da takvo isto pravo prema zakonu ima i policija, i da tu nema ništa sporno — oni će to činiti u cilju sprečavanja terorističkih napada i sličnih vanrednih situacija, odnosno kako bi zaštitili građane, obezbedili red i mir u zemlji.
„Nema sumnje, Nacionalna garda je zaštitnik društvenih i državnih interesa“, izjavila je šefica komiteta Državne dume za bezbednost Irina Jarova.
Prema nacrtu zakona, nacionalna garda će imati pravo da primenjuje naoružanje i specijalnu tehniku, vodene topove i oklopna vozila, za oslobađanje talaca i sprečavanje masovnih nereda.
Koristiće pendreke, suzavac, šok bombe… Sve što je odavno napisano u zakonu o policiji.
Takođe, imaće svoje aerodrome, avione, helikoptere, obučene piloti, bespilotne letelice i drugu borbenu opremu, a koristiće i policijske pse.
Radi se o policijskim jedinicama sličnim vojsci koje još od vremena Sovjetskog Saveza deluju unutar zemlje. Gardu neće činiti samo profesionalni vojnici i pripadnici MUP-a, već i regruti.
U ruskoj javnosti se uveliko spekuliše i o tome kolike će plate imati vojnici i oficiri Garde. Prema glasinama koje kruže, oficiri će imati zaradu i do 120 hiljada rubalja (oko 1.600 evra).
Ruski stručnjaci procenjuju da bi ukupan broj pripadnika nove Ruske garde mogao da bude između 300.000 i 400.000 ljudi. Zvaničnih podataka nema. Glavna razlika u odnosu na ranije strukture je to što će nova policijska jedinica biti direktno podređena predsedniku.
Na čelo Garde postavljen je Viktor Zolotov, bivši šef Službe bezbednosti ruskog predsednika, za koga se priča da je Putinov čovek od poverenja i jedan od njegovih najbližih ljudi.
„Gardisti“ još nisu dobili jedinstvene uniforme, ali jesu grb i simbole — dvoglavog orla sa krunom na vrhu, koja podseća na krunu ruske imperije.
Ruski zvaničnici ističu da stvaranje Nacionalne garde ne zahteva dodatna sredstva iz federalnog budžeta.
Mnogi ukazuju na to da ruska Nacionalna garda u suštini nije ništa novo. Takve Garde već postoje u mnogim zemaljama sveta — SAD, Indije, Ukrajini i mnogim drugim.
