Deklaracija je upućena parlamentarcima država-članica NATO-a, Parlamentarne skupštine OEBS-a, Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercergovini i Makedoniji.
Poslanici Državne dume obraćaju se „sa predlogom da se pojača direktan dijalog u okviru bilateralnih parlamentarnih kontakata, kao i u Parlamentarnoj skupštini Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi, u vezi sa razmeštanjem američkog sistema protivraketne odbrane na teritoriji država Istočne Evrope i politikom širenja NATO-a u Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi“.
Ruski poslanici naglašavaju da je to opasna linija koja je u suštini usmerena ne na odbranu, već na stvaranje novog „hladnog rata“.
Tokom takvog dijaloga poslanici Dume predlažu zajedničku procenu mogućih posledica ovih koraka i formiranje predloga usmerenih na stvaranje povoljnih uslova za ublažavanje međunarodne napetosti.
Poslanici izražavaju „duboku zabrinutost u vezi sa razmeštanjem u Evropi, a posebno na teritorijama Poljske i Rumunije, američkih sistema PRO, koji se, s obzirom da su sistemi dvostruke namene, mogu primeniti u ofanzivi protiv Ruske Federacije prilikom nanošenja trenutnog globalnog udara“, navodi se u dokumentu.
Takva dejstva, uprkos uveravanjima o staranju o jačanju bezbednosti u Evropi, naprotiv, čitave regione istoka i jugoistoka Evrope pretvaraju u taoce takve politike, čime automatski određuju njihovu teritoriju kao zonu odmazde u slučaju razvijanja vojnog sukoba.
Poslanici su u svojoj deklaraciji izrazili zabrinutost u vezi sa pokušajima uvlačenja nekih evropskih zemalja u pakt.
Nedavna odluka NATO-a o razmeštanju bataljona u Poljskoj i baltičkim zemljama u suprotnosti je sa stavovima Osnivačkog akta o uzajamnim odnosima, saradnji i bezbednosti između Rusije i Severnoatlantskog pakta od 27. maja 1997.
Ovim dokumentom je predviđeno da u sadašnjim i vidljivim uslovima NATO neće vršiti svoju kolektivnu odbranu i druge zadatke „dodatnim stalnim razmeštanjem značajnih borbenih snaga“, podsećaju ruski parlamentarci.
„Poslanici državne Dume ozbiljno su zabrinuti zbog politike uvlačenja Crne Gore u NATO, što unosi razdor u crnogorsko društvo i stvara visok stepen društveno-političke tenzije u toj zemlji“, navodi se u dokumentu.
U cilju sprečavanje daljeg razvoja situacije u Crnoj Gori po najnepovoljnijem scenariju, scenariju, poslanici državne Dume pozivaju parlamentarce država-članica NATO-a da shvate koliko su opasne posledice za evropsku bezbednost u slučaju ratifikacije protokola o pristupanju Crne Gore NATO-u od 19. maja 2016. godine i podrže zahteve najvećih opozicionih snaga zemlje u sprovođenju nacionalnog referenduma, navodi se u saopštenju.
„U situaciji kada rukovodstvo NATO-a pokušava da opravda smisao svog postojanja izazivanjem sukoba sa Ruskom Federacijom, poslanici Državne dume smatraju da je potrebno da udruže snage sa stranim kolegama za prevazilaženje opasnih tendencija koje bi mogle da dovedu do vojno-političke konfrontacije“, saopštava se u deklaraciji.
