Detalji o tome koliko će specijalaca imati ova jedinica, koliko će oni koštati državu, gde će biti raspoređeni i čime će biti naoružani — jeste državna tajna. Međutim, informacije koje se pojavljuju u medijima zabrinjavaju stručnjake — radi se o tome da će Snagama za specijalne operacije biti dopušteno da upotrebljavaju borbenu tehniku i oružje i u mirnodopsko vreme, a baviće se i specijalnim obaveštajnim zadacima, koji podrazumevaju i vrbovanje građana.
„Ne isključujem mogućnost da su te Snage instrument za dalju uzurpaciju vlasti“, izjavio je ukrajinski vojni ekspert Igor Kozij.
Iako se osnovne informacije o novoj jedinici drže u tajnosti, delovi nacrta zakona, koji je unet u ukrajinsku Radu, procurili su u javnost.
Eksperti smatraju da je među zadacima koje je Porošenko stavio pred Snage za specijalne operacije, najvažniji zadatak onaj koji podrazumeva akcije u inostranstvu — zaštitu ukrajinske imovine i evakuaciju ukrajinskih građana, na primer radnika ambasada. Takođe, tome se može dodati i borba protiv trgovine drogom i trgovine oružjem za masovno uništenje. Jedan od važnijih zadataka, o kojem se dosta polemiše, jeste i obuka gerilaca.
Specijalci će takođe voditi operacije na moru — boriće se protiv pirata i spasavaće taoce.
Osim toga, nacrt zakona predviđa da oni mogu biti i plaćenici, odnosno pružati pomoć drugim državama, a takođe i voditi vojne „informaciono-psihološke operacije“.
Pretpostavlja se da će stub novih Snaga biti već postojeće specijalne jedinice, koje su sada podeljene između Službe bezbednosti Ukrajine („Alfa“) i Ministarstva odbrane (desantne jedinice, mornarica itd).
Ukrajinski zvaničnici navode da formiranje ovih jedinica ima cilj da se ukrajinske Oružane snage približe standardima NATO-a. Oni ističu da u svetu već postoje slični odredi koji deluju operativno i precizno na savremene izazove hibridnog rata i savremene vojne sukobe.
Međutim, neki ukrajinski analitičari smatraju da Ukrajina nema tehničkih mogućnosti za formiranje takvih jedinica i da bi ovaj plan mogao biti ostvariv tek u daljoj budućnosti.
Drugi, međutim, smatraju da je trebalo da se takve jedinice davno pojave u Ukrajini, još tokom „zauzimanja Krima“ i u vreme početka rata na istoku zemlje, u Donbasu.
„Ali one su i sada potrebne, jer su namenjene za operacije iza neprijateljskih linija“, smatra bivši šef Spoljne obaveštajne službe Nikolaj Malomuž, dodajući da bi oni mogli nanose udare po štabovima protivnika.
Malomuž smatra da bi u ovaj sastav trebalo uključiti samo prekaljene vojnike, koje su prošli rat u Avganistanu i Donbasu, i mirotvorce, a da bi jedinica trebalo da sadrži od 12 do 15 hiljada vojnika.
Prema Malomužu, specijalne jedinice bi trebalo da izvršavaju operativne zadatke, dok bi Snage za specijalne operacije više trebalo da obavljaju funkciju vojno-obaveštajne službe — da barataju operativnim podacima i informacijama i da se bave propagandom — da neprijateljske borce demorališu, da im „razbijaju“ ideale, smanjuju moral…
Ipak, većina eksperata veruje da je vest o stvaranju Snaga za specijalne operacije u Ukrajini samo prazna priča, marketing za zapadne partnere, kako bi se kijevske vlasti pred njima predstavile u što lepšem svetlu.
Stručnjaci postavljaju i pitanje kadrovskih rešenja. Oni podsećaju da osim problema korupcije, u sličnim projektima postoji i problem kadra, koji u velikoj meri nije dorastao tako ozbiljnim zadacima, nije dovoljno obučen, obrazovan, a ni motivisan.
„Borac treba da zna minimum dva svetska jezika, da bude obrazovan, a ne samo ubica“, dodaje vojni ekspert Anton Mardasov.
Stručnjaci zaključuju da se ovde samo radi o pokušaju kijevskih vlasti da „otmu“ pare od sponzora iz inostranstva i pokušaju da izgrade imidž koji će ih predstaviti u lepšem svetlu, kao snažne, silne i jake.
