Šulc je u govoru na konferenciji „Europe Calling“, koju je organizovao nemački fond Fridriha Eberta, rekao da Turska nije ispunila osnovne preduslove za liberalizaciju viznog režima.
„Među neispunjenim kriterijumima je zakon o zaštiti podataka i antiteroristički zakon. Mi smo zahtevali njegovo reformisanje, a on ne samo da nije reformisan, već je primenjen za skidanje imuniteta poslanika, za priznavanje njihovih mandata nevažećim za dobijanje dvotrećinske kvalifikovane većine… za uvođenje predsedničkog sistema vlasti“, istakao je Šulc.
Prema rečima predsednika EP, ono što se sada dešava sa novinarima i poslanicima u Turskoj u suprotnosti je sa osnovnim vrednostima parlamentarne demokratije.
„S obzirom na takav pravac delovanja, koji nije jedini primer autoritarnog načina delovanja predsednika Tajipa Erdogana, osećam da sam primoran da ne otvaram proces liberalizacije viznog režima“, zaključio je Šulc.
„Prema različitim procenama, u Turskoj se nalazi od 2,2 do 2,4 miliona migranata. To znači da, ukoliko želimo da pobegnemo migrantima, moraćemo, hteli mi to ili ne, da sarađujemo sa Turskom… Zato sam isprva bio za to da tražimo rešenje zajedno sa Turskom. Ali sam protiv toga da platimo vlastima u Ankari bilo koju cenu i zato sam zaustavio proces liberalizacije viznog režima u Evropskom parlamentu“, dodao je on.
