Predsednik Redžep Tajip Erdogan prijateljski je, tako se priča, u ponedeljak primio u Istanbulu nemačku kancelarku Angelu Merkel, prenosi „Dojče vele“.
To je prava umetnost, jer je njegov savetnik Jigit Bulut pre sastanka sa kancelarkom otvoreno u intervjuima pretio da bi Turska mogla da odustane od sprovođenja dogovora sa Evropskom unijom ukoliko se njegovoj zemlji u predstojećim razgovorima ne izađe u susret.
Turska puca od snage — te izjave mogu se možda shvatiti i kao iracionalne, ali za Merkelovu je to jednostavno realnost koju je već odavno morala da primi k znanju.
Njoj je Turska potrebna, u ovom trenutku dogovor sa Erdoganom u izbegličkoj politici nema alternativu i on to zna i sa užitkom slavi svoju novu moć.
Za to postoje i primeri, vidljivi svakodnevno: pravosudni rat protiv nemačkog satiričara Jana Bemermana (i brojnih drugih), hapšenja novinara, ukidanje imuniteta kurdskim poslanicima u Parlamentu Turske kako bi i njih strpali u zatvor…
Već je spremna pozornica i za sledeći Erdoganov adrenalinski nastup: naime, početkom juna u Bundestagu će se raspravljati o rezoluciji o turskom genocidu nad Jermenima i već sada se sa priličnom sigurnošću može očekivati sledeći izliv besa.
Erdogan sve to naravno ne radi samo sa ciljem da bi razljutio Nemačku i druge članice EU, ali Merkelova mu je u politici prema izbeglicama dala dodatnu moć. Neko kao što je Erdogan ne okleva da tu moć i iskoristi.
Za publiku kod kuće, Merkelova se u nedelju, već na početku posete Istanbulu, sastala sa predstavnicima civilnog društva — ali ne i sa kurdskim predstavnicima i progonjenim novinarima. U intervjuima je izrazila zabrinutost zbog polarizacije političke situacije u Turskoj i odmah na brzinu dodala kako ne odustaje od dogovora u vezi sa izbeglicama.
Postavlja se pitanje šta sada? Nakon razgovora sa Erdoganom jasno je samo da taj susret nije mogao da razjasni sva otvorena pitanja i da je vrlo neizvesno da li će 1. juna zaista biti liberalizovan vizni režim za turske građane što se znalo i pre sastanka u Istanbulu.
Već je mnogo toga napisano o tome kako se Merkelova „predala“ u ruke egocentričnog turskog predsednika. Kancelarka nije preterano romantična, ona se ne libi ni da vodi politiku čiji je cilj ostvarivanje sopstvenih interesa, a njena trenutna računica glasi: šteta koja nastaje ako propadne dogovor sa Erdoganom veća je nego gubitak verodostojnosti do kojeg je već došlo — zato što i dalje prijateljski razgovora sa vlastodršcem u Turskoj.
To možda zvuči cinično, ali je trenutno možda jedino što kancelarki preostaje. Ako propadne njena evropska izbeglička politika (ili bar ono što je od izvornog plana još preostalo), onda je ugrožen i njen položaj u Nemačkoj, a to ona, nakon deset godina provedenih na kancelarskoj dužnosti, jednostavno ne želi da doživi, navodi se u tekstu.
