Hale Beri se udaje za Mitra Mirića! Najveća srpska svadba planirana je za Vidovdan na Hipodromu Beograd. Most na Adi biće okićen posterima slavne glumice, a na pilonu će biti postavljen veliki zvučnik sa koga će odzvanjati: „Ne može nam niko ništa“.
Zašto odmahujete rukom i mislite da se neukusno šalimo? Zašto nije moguće da se holivudska glumica uda za srpskog kralja svadbi?
Dobro, evo nešto još ostvarivije. Na primer, naslov: „Murinjo u Zvezdi“. Zašto je ovo nemoguće? Portugalski fudbalski trener važi za čoveka koji voli izazove, fudbalski klub Crvena zvezda je već jednom bila šampion Evrope, pa ako bi se poklopile kockice i neko uložio veliki novac u klub iz Ljutice Bogdana — eto Murinja u Zvezdi.
Da skratimo, oba ova primera, ma koliko delovala kao vic — jesu nelogična, ali nisu nerealna i niko ne bi smeo da se kladi u suprotno. Najverovatnije se oba scenarija neće desiti, ali hajde, kladite se.
Piroćanac i Putin
To vam je kao i sa igrama na sreću. Verovatnoća da neko dobije sedmicu je previše mala, većina onih koji uplaćuju tikete je svesna da neće biti dobitka baš za njih, ali nada umire poslednja, pa igraju.
Osim Piroćanca i Putina. Naime, Srbija je plodno tlo za robovanja mnogim stereotipima, pa je jedan od najpoznatijih da je Piroćanac škrt, te da bi kao takav hteo da dobije na lotou, ali nikako ne uplaćuje tiket. Drugi stereotip, pogotovu kod jedne grupe ovdašnjih medija i dela javnog mnjenja, jeste da Putin, takođe, ne uplaćuje ali dobija sedmicu. Redovno, iz nedelje u nedelju.
Valjda im je, mučenicima, lakše da sebi kažu kako „ruski diktator“ otima i sreću po Srbiji, od toga da priznaju opet sebi kako nemaju sreće na kocki. Ili da su neuspešni u bilo čemu drugom.
O moći podsvesti koja je u stanju da svaki ljudski postupak opravda, ozbiljni ljudi su napisali ozbiljne knjige. I tako podsvest šljaka li šljaka, gubitnicima govori da su pobednici, grešnicima da su pravoverni, neukima da su prosvećeni, a čitaocima: evo Rusa. Džaba što ih realnost svakodnevno razuverava, oni ne odustaju od priče u kojoj su Rusi.
Tako pre neki dan osvanu naslov: „Nova ruska baza u Srbiji: Moskva bi da u Vojvodini pravi trenažni centar“. Otkrili ljudi. Isto kao mi za svadbu Hale Beri i Tarmi Rićmija.
„Nova ruska baza“ mora značiti da je pre nje postojala ili da postoji barem još jedna ruska vojna baza u Srbiji. To što je niko video nije, najmanji je problem. Videli su neke Ruse po Srbiji, videli su neke Ruse u Srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu — znači ima tu nešto. Pa i Murinjo je bio na „Marakani“ ili stadionu „Rajko Mitić“. E sad, to što je gledao utakmicu, a ne sedeo na klupi Crvene zvezde kao trener, manje je bitno.
Nećemo se držati činjenica kad štampano izdanje konstantno kuburi sa tiražom, a sajt konstantno ište novih i novih klikova. Gde ćeš brže do klika nego preko „Rusa“, „Rusije“, „ruskog“… Pa još ako ima neka Putinova sličica, ma milinica, kao kad tim dnevnim listom očistite prozor, a ono škripi staklo.
Staviš nešto o Rusima i onda oni proruski orijentisani kliknu da vide jesu li konačno dočekali, a kliknu i oni antiruski opredeljeni da vide jesu li i oni konačno dočekali da im u krilo padne razlog da opravdaju decenijske donacije zarađene plašenjem građana „Medvedom sa Istoka“.
Daj da probam tvoje usne, sa njih mi se otrov pije
Ta nova, druga, ruska baza prema „ekskluzivnim“ saznanjima biće aerodrom Ečka kod Zrenjanina. Džaba što direktor Srpsko-ruskog centra u Nišu Bojan Glamočlija jasno kaže da u Srbiji slabo funkcioniše sistem obuke civilne zaštite i sistem obuke vatrogasaca spasilaca, da zbog toga u rusko Ministarstvo za vanredne situacije mesečno šalju od dve do tri grupe stručnjaka (30 do 45 ljudi), pa da traže rešenje da te obuke vrše u Srbiji — njima je to dokaz da su u pravu.
Kao kad bi Mitra Mirića pitali: „Mitre, brate, bi li ti oženio onu Hali Beri, onako hipotetičko hipotetički?“, a on odgovorio kako je srećno oženjen — ali nikad se ne zna, ili kako je srećno razveden — ali nikad se ne zna. Još ako bi dodao da voli njene filmove i da joj u „Šifra sabljarka“ odlično stoje naočare za sunce, eto naslova — „Mitar zaprosio Hale rečima: Daj da probam tvoje usne, sa njih mi se otrov pije“.
Posle bi u daljem tekstu bilo objašnjeno da je Mitar nizom pitanja i potpitanja bio „navučen“ da kaže nešto ovako, da nikad nije rekao da se stvarno ženi, a da je pomenuti naslov jedan stih iz neke njegove davnašnje pesme.
Jednako kao što posle naslova o ruskoj bazi ide pasus gde jasno piše „ideja je da se na ovoj lokaciji za potrebe Srpsko-ruskog humanitarnog centra iz Niša izgradi trenažni centar, odnosno poligon za obuku ljudi za delovanje u vanrednim situacijama“ — džaba, Jelena Milić je već kliknula i iznervirala se, a Draža Anđelković kliknuo i obradovao se.
Ko će da smiruje prvu, i razočara drugog — nije njihova briga. Kao što mi nećemo brinuti kad Zvezdinom treneru Miodragu Božoviću navijači budu govorili: „Eto, dovedoše tebe, a mogli su Murinja“. Za dodatne klikove, dosoljavanje sa — „Moskva je spremna da za te namene izdvoji značajna finansijska sredstva“.
Pošto je leto tek počelo, „Rusi“ idu kô alva, nemojte se iznenaditi ako za koji dan na trafikama vidite isti natpis kao što je naslov ovog teksta: „S-400 iz Ečke — ruski, a naš“. Naime, poznato je da Putin kad radi, radi do kraja, pa kad već „pravi bazu“ i „ulaže finansijska sredstva“, zašto ne bi i protivraketne sisteme pravio. Ili postavio. Zašto je Srbija gora od Sirije, daleko bilo.
Jeste da je ovde čuveniji S-300, ali i istraživački novinari nekad nešto znaju, pa će zato umesto S-300 biti model barem jednu generaciju posle.
Kako će posle tog naslova biti Jeleni i Draži, bolje da ne pretpostavljamo. A istina? Ma ko te pita. Danas se istina vrednuje brojem klikova. I Andrić, bre, postao popularan tek kad je otvorio profil na Fejsbuku i počeo da postavlja delove svojih knjiga, kao citate u statusima. Šta li će tek biti kad profil otvori Dostojevski?
