Zapadni lideri ignorišu izjave Moskve kada odlučuju o postavljanju dodatna četiri bataljona NATO-a na zapadnim granicama Rusije, navodi se u članku.
U NATO-u su sigurni da demonstrativna odlučnost može da utiče na Moskvu, ali veoma mali broj ljudi u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama shvata da ekspanziju NATO-a prema istoku Rusija doživljava kao direktnu pretnju nacionalnoj bezbednosti.
Autor članka Ted Galen Karpenter smatra da šefovi zapadnih zemalja treba da promene stav prema Rusiji, a inače već zahladneli odnosi sa Moskvom mogu da prerastu u hladni rat velikih razmera, a eskalacija sukoba da dovede do pravih borbenih dejstava.
Američke vlasti odbijaju da priznaju Moskvi čak i najmanju sferu uticaja duž granica Rusije, precizira se u članku. Istovremeno po ovom pitanju i republikanci i demokrate imaju jedinstveni front, klasifikujući prirodnu povratnu reakciju Moskve kao „agresiju“.
Karpenter skreće pažnju čitalaca na činjenicu da je današnja Rusija daleko od mesijanstva Sovjetskog Saveza, koji je pokušavao da proširi uticaj na maksimalni broj zemalja.
Prioriteti današnje Rusije se odnose na Istočnu Evropu, Centralnu Aziju i Crno more, što su zone njenog istorijskog strateškog interesa. A navodno žestoka dejstva Rusije u Južnoj Osetiji, Abhaziji i Krimu imaju više razloga nego nasilno odvajanje Kosova od Srbije uz podršku NATO-a, rekao je autor.
Amerikanci bi morali da se zapitaju iz kog razloga su Ukrajina, Gruzija i baltičke zemlje postale od vitalnog značaja za SAD. Da li vredi da se rizikuje vojni sukob sa Rusijom radi obezbeđivanja njihove bezbednosti? Mudrost velikih sila je u uvažavanju sfera uticaja drugih velikih sila, zaključuje autor.