Nedavno je zamenik pomoćnika ministra odbrane SAD za pitanja Rusije, Ukrajine i Evroazije Majkl Karpenter održao u kongresu govor, u kojem se složio sa zaključcima istraživača strateškog centra o tome da bi Moskva mogla da nanese munjeviti poraz NATO-u i zauzme baltičke zemlje za nekoliko dana.
U izveštaju se ne govori samo o geografskoj prednosti Rusije, koja bi joj išla naruku u slučaju iznenadnog napada, već i o značajnoj kvantitativnoj prednosti: Rusija ima 46 bataljona u regionu, naspram samo 11 baltičkih, navodi se u članku.
Autor teksta podseća da se u teoriji vođenja rata brojna prednost od tri prema jedan smatra osnovom za pobedu. U ovom trenutku u pribaltičkim zemljama taj odnos je više od jedan prema četiri. U slučaju stvarne vojne pretnje zemlje NATO-a moći će da pošalju u pomoć najviše osam bataljona. Osim toga, NATO planira da razmesti još četiri tenkovska i mehanizovana bataljona na istočnim granicama alijanse.
Dodatni razlog za uznemirenost u sedište NATO-a je velika modernizacija Oružanih snaga Rusije, koja je počela 2014. godine. Njen glavni stav postao je zamena 70 odsto zastarele sovjetske tehnike novom do 2020. godine. Takođe se planira da se posveti više pažnje profesionalnoj obuci kadrova, piše „Vik“.
Sumirajući, Mizokami navodi da glavna pretnja za NATO nije moguć poraz od Rusije, već da se sukob može pretvoriti u nuklearni rat širokih razmera. Ako pretpostavimo da Moskva počne da gubi, mogla bi da primeni taktičko nuklearno oružje, što bi dovelo do dalje eskalacije.