Sankcije protiv Krima podrazumevaju zabranu uvoženja u Evropu svih proizvoda proizvedenih na poluostrvu, zabranjene su sve investicije EU u privredu poluostrva: kupovina nekretnina, finansiranje kompanija i pružanje raznih usluga. Osim toga, evropski brodovi ne smeju da ulaze u luke na Krimu.
Takođe, Evropska unija je zabranila da se u Krim isporučuju neke vrste robe i tehnološki proizvodi. Među njima su proizvodi iz oblasti transporta, telekomunikacija, energetike, dobijanja i prerade nafte, eksploatacije prirodnih resursa.
Odluka o produženje sankcija EU protiv Krima biće objavljena u subotu u zvaničnom časopisu EU i njihov sadržaj se neće promeniti, rekao je za RIA Novosti evropski diplomatski izvor.
„Objavljivanje se očekuje sutra ujutru. Radi se samo o produžavanju. Nema nikakvih izmena“, izjavio je izvor iz diplomatskih krugova.
Drugi diplomata je potvrdio da se sadržaj sankcija neće promeniti. „Ovo je tehnička odluka o produžetku“, dodao je on.
Vlasti Krima nazvale su produžavanje sankcija „ćorkom“ i one neće naneti nikakvu štetu, izjavio je potpredsednik krimske vlade Rusla Baljbek.
On je dodao da sankcije za dve godine nisu donele Zapadu očekivani rezultat — na Krimu i u Rusiji nije nije došlo do kolapsa privrede, nisu počeli socijalni nemiri. „Sve ovo je samo je mobilisalo i ujedinilo rusko društvo“, naglasio je vice-premijer.
Sankcije protiv Krima predstavljaju deo mera koje je Zapada uveo protiv Rusije nakon ujedinjenja poluostrva. Sektorska ograničenja koja se tiču čitave ruske ekonomije na snazi su do 31. jula 2016. godine, a efekat sankcija protiv nekih pojedinaca ističu 23. septembra.
Kao odgovor na sankcije Zapada, Rusija je ograničila uvoz prehrambenih proizvoda iz zemalja koje su joj uvele sankcije.
