Čedomir Jovanović nije glup — ume da pliva kroz život, a i politički je pismen. Čeda pak nije više poželjan đuvegija kao u vreme kad su devojke nosile bedž „Čedo, oženi me“. S treće strane, Jovanović, predsednik LDP-a, u najnezavidnijem je položaju i već godinama jedino pokazuje da bi da se uda. Ne mora dobro, samo da se uda. Posle će on to uratlučiti. Dosta mu je odmora, planinarenja, sve u svemu provoda, te bi najradije da se skrasi i rešava problem u domaćinstvu koje ga primi. A svako „domaćinstvo“ u koje bi on da unese sebe je, u najmanju ruku, zapušteno.
Putine, rode i brate, popusti
Hteo je savez sa DS-om, ali u demokratama nije dalo, pa koliko danas poručuje da bi da rešava problem Srbije koja je, kako ju je ošacovao, u fronclama. No, ima jedan problem što Čedici sreću kvari — Rusija. Ako mu je verovati, a znate treba li mu verovati. Da nije Rusa, Jovanović bi već čistio Srbiju i rešavao njene probleme, ali će najverovatnije morati na odmor do 1. septembra. Nemojte da plačete, Čedomire.
Ispravio je zube, ojačao ramena, pustio bradu, taman osedeo, napravio firmu ili firme, četvoro dece, i sad još da zbrine Srbiju.
Zbog Srbije se — a ne kako izrodi misle zbog sebe — do pre pola godine konstantno nudio Aleksandru Vučiću sa objašnjenjima koja se mogu podvesti na: kad treba gasiti požare, nije važno sa kim nosiš kante sa vodom. Pošto ga Vučić nije hteo ili nisu našli način da vanparlamentarnog Čedu u Vladu uvedu, on je pristao da ga barem pred kamerama poliju vodom.
Pred poslednje izbore je napravio savez sa Tadićem koji „ga je izbacio iz DS-a na ulicu dok me je za ruku držala Jelena u devetom mesecu trudnoće“, malo zaoštrio retoriku prema Vladi i Vučiću, i posle izbora zaćutao.
Ćuti, pojasnio je, zato što „svakoga dana hoda po minskom polju“ i ako „napravim pogrešan potez mogao bih da dovedem u pitanje šansu da bar pokušam da pronađem izlaz iz slepe ulice u kojoj se zemlja nalazi“. Joj, Putine, rode i brate, popusti, pred Srbijom su poslednji dani ako Jovanović ne uzme dizgine u ruke. Nemojte da plačete, Čedomire.
Čekao sam, čekao sam, dragog…
Na više od deset suštinski istih pitanja Olje Bećković u intervju NIN-u, Čeda Jovanović nema odgovor da li ulazi u Vladu Srbije, šta će biti ako ga Vučić pozove, i hoće li ga pozvati. Nije siguran, reče, da je danas moguće baviti se politikom izvan vlasti. Jedino zna da je bio neuspešan u „konsolidovanju građanske političke scene koja je u slobodnom padu od 2012“.
Sve u svemu, ovo ne liči ni na đuvegiju, ni na ocvalu udavaču, već na onu vrstu osoba koje sede i čekaju poziv koji se možda neće desiti, ali čekaju. Pozivar ima stalnog partnera, nekoliko potencijalnih partnera i konstantnog Čedu koji konstantno čeka. Zato mu je cena najniža. Nemojte da plačete, Čedomire.
Ne vole ljudi istinu, pa tako ni Jovanović ne shvata dobronamerno pitanje novinarke o dostojanstvu, nuđenju i celom tom paket aranžmanu sa mašnicom na kojoj piše „tužna priča“. Nema on, veli, prava na neodgovornost.
Podsetimo, koalicija LDP—LSV—SDS osvojila je 5,02 procenata glasova na parlamentarnim izborima. Kad se to — iako je najveći broj glasača povukao Čanak, a dobar deo njih svakim pojavljivanjem u kampanji oterao Čeda — podeli na tri jednaka dela, dođemo do 1,67 procenata ili oko 63 hiljade glasova za LDP. Dakle, čovek koji godinama priča o tome da političari, partije i građani u Srbiji treba da shvate realnost, tu realnost uopšte ne poima. Tačnije, odbija da je poima. Nemojte da plačete, Čedomire.
Preučenost učenika
Zato su mu, tako izmešteno realnom, krivi Rusi. „Siguran sam da su Rusi davno zaboravili 1948. i da danas po Beogradu i Moskvi kadriraju kao Kominterna“. Ovo je već nadrealno i posledica je preučenosti učenika koja se u praksi sprovodi: Čeda otvara usta, a Latinka Perović progovara.
Opsednutost ambasadorima dolazi iz našeg primitivizma, pojasni dramaturg Jovanović, ali su ipak zapadni ambasadori ako ne dobri, a ono kao on — mogu sa svima da sarađuju, dok se Rusi ponašaju kao da je vlada njihova i misle da treba da odlučuju. Inače, eto Čede, eto proleća u Srbiji.
Zato „mlin radi, pravi brašno, brašno se prodaje, testa se prodaju, ja malo na Mikonosu, malo u Atini, Firenci…“. Nemojte da plačete, Čedomire.
