Jovanović je uoči dolaska predsednika Kine Si Đinpinga u posetu Srbiji ocenio da činjenicu da Kina želi da sebe drugačije pozicionira u ovom delu Evrope, što čini kroz mnoge projekte, a projekat koji Srbija treba da iskoristi pre svega je „Jedan pojas, jedan put“.
Nije lako pregovarati sa moćnim partnerom
Kupovina Železare Smederevo od strane kineske kompanije „Hestil“ je svakako ogroman korak, kako za Srbiju, tako, smatra on, i za kineskog investitora, koji na taj način, kroz Srbiju, ulazi na tržište Evrope.
Oblasti koje imaju najviše šansi za kineska ulaganja su infrastruktura, energetika, visoka tehnologija, eksploatacija rudnih bogatstava… Svaka od njih je podjednako važna kineskoj strani, ali i nama, kaže Jovanović. „Oni imaju ogromna sredstva, veliku volju i interes i planiraju dugoročno, što je jako važno da shvatimo“, kaže on, podsećajući da su i pregovori sa „Hestilom“ trajali jako dugo.
„Vrlo je ozbiljno i teško pregovarati sa mnogo moćnijim partnerom, ali je jako dobar znak da taj partner ima interes da dođe na vaše tržište i da ozbiljno ovde radi. Ono što svakako treba prepoznati kao karakteristiku je sistematičnost i dugoročnost u planiranju sa kineske strane“, istakao je Jovanović.
Politička podrška nije dovoljna
On, međutim, dodaje da to što postoji politička podrška ne znači da će kineski partner raditi nešto što je protivno njegovom ekonomskom interesu. Mislim da treba da budemo realni da partner koji dolazi da razgovara sa nama traži realan interes u saradnji.
Jovanović smatra da će upravo interes presuditi da li će kineska strana pokazati interesovanje i za ulaganja u neka naša problematična preduzeća.
Neka od njih, smatra on, svakako imaju svoje prednosti, kakva su PKB ili „Prva petoletka“. Kineska strana je vrlo sistematična. Vrlo će dobro izračunati i dugo razmišljati, mnogo duže nego što očekujemo, i onda se javiti sa predlogom, uvažavajući pre svega svoj interes, ukazao je on.
„Ono što našim firmama savetujem, kao neko ko radi u PKS, jeste da se ozbiljno spreme. Mi imamo firme koje dolaze kod nas onoga trenutka kada upadnu u blato do kolena i onda kažu, vadite nas odavde. Neko krene raspolažući sa solidnom količinim i kvalitetom proizvoda u izvoz, i onda se suoči sa problemima. Ili krene u uvoz, pa se suoči sa problemima. Mi smo imali ljude koji dođu i kažu: ’Naručio sam dva kontejnera plastične granulacije iz Kine, a dobio sam dva kontejnera peska‘. Mi odemo u kinesku Ambasadu, a onda oni kažu: ’Pa s kim ste vi razgovarali?‘“ slikovito je objasnio situaciju Jovanović.
On kaže da svako ko hoće da trguje sa Kinom mora da ode tamo, da razgovara sa partnerima, da bude prisutan na tržištu. Nema onlajn trgovine, kategoričan je.
„Ljudi ne znaju gde je Srbija, ne znaju jezik i nemaju nikakvu svest o tome. Mnogi znaju za Novaka Đokovića, za Valtera, ovo ili ono iz Srbije…. Moramo da uložimo puno u marketing, u to da imamo dobar proizvod, da je dobro upakovan, sa stabilnom ponudom na duže staze, da bismo mogli da uđemo na jedno tako zahtevno tržište“, kaže Jovanović.
Govoreći o spoljnotrgovinskom disbalansu na našu štetu, on kaže da je on sasvim očekivan, s obzirom na veličine dveju privreda i dvaju tržišta, ali i ukazuje na to da ima mnogo prostora za saradnju, jer u Kini traže naše drvo, vodu, proizvode mašinske industrije.
Zemlje u regionu bi, smatra on, mogle da nađu interes i bolji pristup kineskom tržištu kako bi imale konsolidovanu ponudu, sabirni centar da bi se roba plasirala i ozbiljnu komercijalu. Nešto poput onoga što smo nekada imali u smislu eksportnih preduzeća, kaže savetnik predsednika Privredne komore Srbije u intervju Sputnjiku.
