Izjava Sonje Biserko da Rusija navodno ostvaruje uticaj na pojedine srpske medije (Politika, Večernje novosti, Pečat) i to netransparentnim finansiranjem, ponovo je aktuelizovala pitanje o transparentnom finansiranju medija.
Nesporno je da se putem finansiranja ostvaruje direktan uticaj na uređivačku politiku, pa je zato ovo pitanje trebalo da bude jedan od prioriteta u okviru medijske reforme koja je u Srbiji sprovedena 2014. godine.
Ipak, u prvom planu bila je promena vlasničke strukture, odnosno transformacija javnih lokalnih medija u privatne, dok su pitanja koja se odnose na uticaj koji se ostvaruje finansiranjem ostala u senci.
Programski direktor organizacije „Transparentnost Srbija“ Nemanja Nenadić za Sputnjik ističe da je još kada je reforma bila u toku ukazivano na to da će u najboljem slučaju transparentnost finansiranja medija biti delimična, i da nisu rešeni svi problemi na koje je ukazivao Savet za borbu protiv korupcije u svom izveštaju iz 2011. godine.
„Reč je o tome da su postojali razni kanali za uticaj na medije koji mogu biti problematični. Prvi je finansiranje od strane države, bilo da se to čini direktno ili kroz oglašavanje javnih preduzeća i državnih organa, a drugi vid je finansiranje iz preostalih izvora. Komercijalno oglašavanje itd“, kaže Nenadić.
On precizira da, iako je medijska reforma donela neke bitne promene u smislu da je postalo obavezno da se novac koji je namenjen za finansiranje medija raspodeljuje na konkursima, drugi deo priče koja se odnosi na transparentnost finansiranja medija nije doneo nikakve rezultate.
„Kada se radi o komercijalnom oglašavanju, imamo rešenja koja su nedovoljno precizna i nedosledna. Problemi nisu otklonjeni ni Zakonom o javnom informisanju i medijima, ni zakonom o oglašavanju koji je donet nekoliko meseci kasnije.
Nenadić navodi da ni po pitanju uticaja na uređivačku politiku kroz druge vidove finansiranja, gde su posebno apostrofirane marketinške agencije koje trguju velikim delom tog oglasnog prostora i koje mogu i te kako da utiču na finansijsku stabilnost medija, takođe ništa nije urađeno.
„Transparentnost finansiranja medija putem donacija i poklona takođe nije bilo predmet zakona o medijima i javnom informisanju, tako da ni tu nemamo neke promene u odnosu na prethodno stanje“, kaže Nenadić.
Sa Nenadićevom ocenom da novi zakoni nisu doneli nikakav pomak u pogledu transparentnih izvora finansiranja slaže se i predsednik NUNS-a Vukašin Obradović.
Komentarišući izjavu Sonje Biserko da Rusija netransparentno finansira pojedine medije u Srbiji, Obradović za Sputnjik kaže da iako se pomenuti mediji mogu iz izvesnog ugla zavisno od političkih stavova ili afiniteta smatrati medijima koji naginju proruskoj struji, NUNS ne raspolaže nikakvim dokazima da su ovi mediji finansirani iz Rusije, bilo iz legalnih bilo iz ilegalnih izvora, kako to tvrdi gospođa Biserko.
„Dakle, mi nemamo saznanja da Rusija finansira pomenute medije, da novac nekakvim tajnim kanalima dolazi u medije. Ako Sonja Biserko raspolaže podacima, ona bi trebalo da to i dokaže“, ističe Obradović.
Predsednik NUNS-a navodi da EU ulaže dosta sredstava za finansiranje medija, i da to čini na transparentan način.
„Mislim da je ove godine na konkursu za medije Evropske delegacije podeljeno negde oko milion evra. Pored ovog načina finansiranja postoje i druge linije koje idu direktno iz Brisela, ali zaista ne znam ko ih koristi, u kojoj meri i o kojim sumama se radi“, kaže Obradović.
Glavni i odgovorni urednik Večernjih novosti, medija koji je Sonja Biserko pomenula u kontekstu da se finansira ruskim novcem, za Sputnjik ističe da Večernje novosti, nažalost, ni od koga ne primaju ni jedan jedini dinar, evro, dolar, rublju pomoći.
„Kažem nažalost s obzirom na činjenicu da sam ovu kompaniju pre tri godine preuzeo sa dugom od milijardu i sto miliona dinara. A što se tiče gospođe Biserko, podsećam da je Sonja Biserko žena koja se sama javila da u Hagu svedoči u korist hrvatske tužbe za genocid, podignute protiv Srbije. To je, ako se ne varam, jedinstven slučaj u svetu. Pre toga je, ako je neko zaboravio, svedočila u Londonu u korist Ejupa Ganića, uhapšenog po poternici Srbije, gradeći svoje svedočenje na postavci da Ganić u Srbiji ne bi imao pravedno suđenje. Dakle, sve što radi Sonja Biserko meni je odavno jasno, i svaki njen potez, izjavu, stav najpre propuštam kroz dioptriju navedenih slučajeva. Očekivati od nje takve da na Rusiju gleda drugačije nego što gleda, više je od naivnosti“, kaže Dmitrović.
Inače, jedini medij koji na prostoru Srbije finansira Rusija je srpska redakcija međunarodne agencije Sputnjik. Rusija to čini veoma transparentno, izdvajajući sredstva iz budžeta. Sputnjik zapošljava 30 ljudi i posluje u skladu sa svim srpskim zakonima.