Nedavno je u Rumuniji proradila prva protivraketna baza NATO-A u Evropi, a namera Alijanse je da do 2018. godine završi izgradnju još jednog takvog štita u Poljskoj. Moskva to vidi kao pretnju strateškoj stabilnosti na Starom kontinentu i upozorava da bi na taj način Sporazum o eliminaciji raketa srednjeg i malog dometa prestati da odgovara interesima Rusije.
Kako stvari stoje sudbina tog sporazuma visi o koncu, smatra Bitner u tekstu za „Cajt“.
Razmeštanje ruskih kompleksa „Iskander“ u Kalinjingradskoj oblasti, tvrdi on, neće samo poništiti tekst tog sporazuma, već suštinu dokumenta, dok sa tačke gledišta Moskve, odgovornost za to leži na NATO-u i to zbog baze u Rumuniji.
„NATO je sve više zabrinut da Rusija može da poništi taj istorijski sporazum. Međutim, možda bi bilo bolje da NATO pribegne obustavljanju izgradnje protivraketnog štita?“, zapitao se on.
Autor članka takođe smatra da protivraketni kompleksi NATO-a nisu tehnički sposobni da se suprotstave ruskim raketama koje su opremljene stotinama bojevih glava. Jedna stvar je kada su u pitanju rakete Irana ili Severne Koreje, međutim, kako kaže, verovatnoća da će te zemlje upotrebiti rakete protiv Evrope nisu toliko velike.
„Zbog toga ne bi bilo čudno da Rusija taj sistem NATO-a vidi kao pretnju. Ko zna kako će se u budućnosti razvijati tehnologija protivraketnog štita“, ocenjuje Bitner.
Drugim rečima, dodaje analitičar, NATO se na taj način brani od najmanjeg rizika koji dolazi od Irana i Severne Koreje, a istovremeno ulazi u veliki rizik da Rusija poveća svoj nuklearni potencijal.
Sporazum o eliminaciji raketa malog i srednjeg dometa pruža veću bezbednost nego dve tehnički sumnjive baze protivraketne odbrane, zaključuje autor teksta.