Više od jednog milenijuma očekivan, a od 1961. najavljivan Sabor svih pravoslavnih crkava, koji bi trebalo da bude održan na Kritu između 16. i 26. juna, preti da se pretvori u sve drugo osim onoga zbog čega je sazvan.
Jedan od najvažnijih ciljeva skupa, pompezno najavljivanog i upoređivanog sa Drugim vatikanskim koncilom, na kome su izvršene značajne reforme Rimokatoličke crkve, do skoro je bio iskazivanje i učvršćivanje svepravoslavnog jedinstva.
Sporenja od dokumenata do rasporeda sedenja
Vodu je, međutim, prvo zamutila Bugarska pravoslavna crkva, čiji je Sinod objavio da njeni predstavnici neće prisustvovati Saboru. Bugarski Sinod naveo je šest zamerki, među kojima je odsustvo sa dnevnog reda Sabora tema „od posebnog značaja za pravoslavlje“, i zahtevaju svepravoslavnu rezoluciju. U saopštenju Sinoda nije navedeno koje su to teme.
Pomesne crkve su već dale primedbe na predloge tekstova koji bi trebalo da budu usvojeni na Saboru, ali te primedbe, prema mišljenju bugarskih crkvenih otaca nisu uzete u obzir. Oni su se takođe usprotivili i odluci prema kojoj dokumente koji će na Saboru biti predmet rasprave neće moći da budu redigovani na samom Saboru.
Bugarska pravoslavna crkva takođe se žali na raspored sedenja na Saboru kojim se, prema njihovom mišljenju, narušava princip jednakosti autokefalnih pravoslavnih crkava, a nisu zadovoljni ni kako će na Saboru biti smešteni gosti i posmatrači.
Zbog svega ovoga, bugarski crkveni poglavari traže odlaganje Sabora.
U pitanje je dovedeno i prisustvo predstavnika Antiohijske patrijaršije zbog stava Vaseljenskog patrijarha Vartolomeja da se o sporu te crkve sa sestrinskom Jerusalimskom patrijaršijom oko nadležnosti u Kataru razgovara posle Sabora. Ako na Saboru treba da se iskaže svepravoslavno jedinstvo, onda spor treba rešiti pre njega, kategoričan je stav Antiohijske pravoslavne crkve.
Za Gruzijsku pravoslavnu crkvu sporan je dokument „Odnos pravoslavne crkve prema ostalom hrišćanskom svetu“, koji, prema njihovom mišljenju, treba iz osnova izmeniti. Gruzijski patrijarh neće potpisati taj dokument ako ostane neizmenjen.
Pravoslavni šalju poruku da su nesložni
Prema rečima istoričara i verskog analitičara Aleksandra Rakovića, postojanje spornih pitanja ne bi trebalo da služi kao izgovor autokefalnim pravoslavnim crkvama da ne učestvuju na Saboru. Sva sporna pitanja trebalo bi na njemu rešiti.
„Koju poruku mi pravoslavni pokazujemo svetu? Da smo nesložni i da ne možemo da se dogovorimo oko nekih tema, oko kojih bi bilo mnogo više prostora za dogovor kada se episkopi svih pravoslavnih crkava sretnu licem u lice. Čini mi se da izgovori koje smo čuli nisu dovoljno ubedljivi i da bi ipak trebalo raditi na tome da se crkve koje su najavile istupanje iz Svepravoslavnog sabora privole da učestvuju na njemu“, kaže Raković.
Prema njegovom mišljenju, još uvek postoji dovoljno prostora da se crkve dogovore i da se nađe rešenje da predstavnici svih pravoslavnih crkava dođu na Krit i da razgovaraju o svim spornim temama.
Odsustvo makar i jedne pravoslavne crkve sa Sabora predstavljaće „nepremostivu prepreku“, rečeno je u Ruskoj pravoslavnoj crkvi. Sabor će biti nemoguć bez svih predstavnika, s obzirom da je predviđeno da se odluke donose konsenzusom. U slučaju odsustva neke od crkava, Sabor će se pretvoriti u obično savetovanje koje nema obavezujući karakter.
„Svakako bi dve velike crkve, Vaseljenska patrijaršija i Ruska pravoslavna crkva, trebalo da pokušaju da ubede one koji su najavili da neće doći da ipak dođu, kako se Svepravoslavni sabor ne bi pretvorio u savetovanje. Ukoliko neke crkve ne potvrde odluke skupa na Kritu, to teško da se može nazvati Svepravoslavnim saborom. Bilo bi dobro kada bi svi bili tu, dugo smo čekali da do toga dođe, sve je organizovano i spremno. Jasno je da neki detalji nisu usaglašeni, ali, pošto smo čekali toliko dugo, bilo bi pogrešno da zbog nekih sitnih propusta, detalja ili nesuglasica ne vidimo istorijski Svepravoslavni sabor“, kaže Raković.
Sabor će biti održan bez obzira na sve
U Vaseljenskoj patrijaršiji, prvoj među jednakima u pravoslavnom svetu, ubeđeni su da će se sve odvijati kako je planirano. Oni se ne boje da Sabor neće uspeti.
„Nijedno proceduralno ili organizaciono pitanje nije promenjeno. Sabor će biti održan. Ukoliko jedna ili više crkava ne učestvuje, odluke saveta i dalje će biti obavezujuće za sve“, rekao je protođakon Joanis Hrisavgis, savetnik za teološka pitanja vaseljenskog patrijarha.
Prema njegovim rečima, jedinstvo nije zadato, ono je cilj kojem treba težiti. Ono može da bude duhovno, liturgijsko i svetotajinsko, ali da postane vidljivo, to je prema Hrisavgisovim rečima, težak, bolan i spor posao.
Kada su se sastali prošlog februara u ženevskom predgrađu Šambeziju, crkveni poglavari dogovorili su se da se na Saboru diskutuje o šest tema: autonomiji crkava i načinu njenog sticanja, pravoslavnoj dijaspora, značaju posta, svetoj tajni bračne zajednice, misiji pravoslavne crkve u savremenom svetu i odnosu pravoslavne crkve prema drugim hrišćanskim crkvama.
Ostaje nada da će crkveni oci prevazići podele i makar pokušati da se dogovore o spornim pitanjima na samom Saboru. Na taj način pokazaće da im je stalo do cilja koji su sami zacrtali — jedinstva, ma kako put do njega bio težak i dug.
