Da li je tačno da se povlačite sa mesta lidera stranke?
— Čudno je u Srbiji što kad jedan lider stranke najavi da bi na sledećim izborima, a to je za godinu i po — dve, bio red da mlađi ljudi vode stranku, onda vam odmah kažu: povlači se iz politike. Nije tačno da se povlačim, ostajem na čelu stranke, a ukoliko stranka odluči da budem kandidat za predsedničke izbore, ja ću to svakako prihvatiti. Posle te kandidature razmotrićemo kada ćemo da organizujemo izbornu skupštinu. Želeći najbolje stranci obelodanila sam da bih najradije stala iza gospodina Miloša Jovanovića.
Šta mislite, kakve su Vam šanse ako se kandidujete za predsednika?
— Ne mogu da pričam o šansama. Ako budemo imali ovakav izborni zakon, gde je predsednik RIK čovek koji sedi s desne strane premijera i jedan od glavnih ljudi Predsedništva SNS, onda sigurno ne možemo očekivati dobar rezultat.
Da li ste se pokajali što ste odbili da idete na konsultacije kod mandatara Aleksandra Vučića?
— Nisam se nimalo pokajala. Te konsultacije su bile jedan veliki šou za javnost i jedno glumljenje demokratije uz uzimanje ingerencija predsednika države. Zna se dobro ko pravi konsultacije sa strankama. To radi predsednik države, i na te konsultacije sam se ja sa radošću odazvala. G-din Vučić dobio je od predsednika Nikolića mandat da napravi vladu, i njegovo je bilo da on tu vladu sastavi od stranaka sa kojima slično misli i za slične ciljeve se zalaže, a to je ulazak Srbije u EU, približavanje NATO-u, to je zarad ulaska Srbije u EU, relativizacija pitanja Kosova, da ne kažem puštanje niz vodu. Nek on dođe u Skupštinu i iznese svoj program, a mi ćemo u Skupštini da stavljamo primedbe, a ne da nam ga on predstavlja na kanabeu.
Da li Vam smeta što je na konsultacije išao Vaš koalicioni partner — Dveri?
— Ne smeta mi. Mi smo koalicioni partneri, nismo ista stranka.
Kako ćete sarađivati sa Dverima, budući da imate odvojene poslaničke klubove?
— Lako. Mi već sada sarađujemo oko anketnog odbora a dogovorili smo se da sarađujemo i oko predloga zakona o vojnoj neutralnosti Srbije.
Vaša stranka je u izveštaju Centra za evroatlantske studije okarakterisana kao prokremaljska struktura. Kako se osećate povodom toga što ste dospeli na taj spisak?
— Osećam se odlično, iako je strašno da se u 21. veku prave spiskovi i da ih prave upravo oni koji drže predavanja o ljudskim pravima i slobodama, a to rade upravo gospođa Milić i njena organizacija. Mi smo stranka koja je prosrpska, mi smo za sve ono što je interes Srbije, a interes Srbije jeste saradnja sa Rusijom. To sam rekla i pred američkim ambasadorom na tom famoznom ručku gde je bio prisutan i gospodin Ted Rajner iz Transatlantske akademije, kada je bilo spočitavano od strane upravo te gospođe da su EU i SAD mnogo više investirale u Srbiju nego Ruska Federacija. Ja sam samo rekla da nas Rusija nikada nije bombardovala niti je tražila deo teritorije, a to nije malo, i to je samo za početak.
Da li mislite da bi na spisak CEAS trebalo da reaguje zaštitnik građana?
— Zaštitnik građana treba da reaguje na svaku vrstu spiskova — na one koje prave neke desničarske stranke i spiskove koje prave ovakve organizacije. Samo što su ovakvi spiskovi opasniji, zato što kad neka desničarska stranka koja je marginalna grupa napravi ovakav spisak onda to ne znači ništa, plašite mečku rešetom. A ovo je ipak ozbiljnija stvar.
Pomenuli ste ručak kod Kajla Skota. Zašto ste prihvatili taj poziv?
— Mi smo stranka koja se zalaže za oslanjanje na Rusiju. Međutim, mi nismo autistična stranka. Ja sam se savetovala sa svojim kolegama iz stranke i došli smo do zaključka da je najpametnije otići kod američkog ambasadora i da ja lično govorim o politici DSS. Ovaj put to je bilo čisto tematski zato što je Rusija bila tema. U svakom slučaju, mislim da je dobro što sam bila. Bolje da ja kažem kakva je politika DSS nego da to neko kupi iz nekih portala ili da nas neko etiketira kao neku najcrnju desnicu, ultranacionaliste, ruske fanatike. Posle tog radnog ručka, gospođa Milić je stavila DSS na listu prokremaljskih organizacija.
Zbog čega su se zapadne ambasade uzbunile zbog nedavnog sastanka Vučića i Putina?
— Zato što nisu navikli da Rusi bilo šta u nekim trenucima pozivaju, prozivaju ili traže. Milili su da je Vučić pozvan u Moskvu da bi mu bilo zaprećeno, odnosno da bi bio instruisan koga treba da uzme u vladu. Ja ne znam zašto je gospodin Vučić otišao kod Putina, ali mi je milo da je otišao zato što svaki susret, pogotovo sa predsednikom države, može da radi na zbližavanju naših dveju zemalja.
Međutim, mogli smo da čujemo po medijima da ta bliskost sa Rusijom smeta Srbiji na njenom evropskom putu.
— Srbiji na njenom evropskom putu smeta sve ono što radi u korist Srbije. Nama je dobra bliskost sa Rusijom i ona može da jača našu državu, privredu, naš međunarodni status, i onda to ne valja. Koliko god naša stranka nema ništa protiv EU kao organizacije, mislimo da mi tamo nemamo šta da tražimo zato što je ulazak u EU protiv interesa Srbije. EU nama otima deo teritorije, porobljava nas u smislu lošeg zakona o radu, saradnje sa MMF-om, rasprodaje naših prirodnih resursa. I to sve smeta: smeta Kosovo, smeta Rusija, treba uvesti sankcije, treba da ostanemo bez jednog pravog i suštinskog saveznika koji je moćan i koji nešto može da učini.
Pomenuli ste pritiske da se priključimo sankcijama protiv Rusije. U štampi su se mogli pročitati i navodi da su ambasadori kvinte od Vučića tražili, pored toga, izbacivanje preambule iz Ustava koja se odnosi na Kosovo i otkazivanje podrške Miloradu Dodiku. Da li mislite da su ti zahtevi zaista izneti mandataru?
— Ja mislim da su ti zahtevi zaista izneti. Možda nisu izneti u tako eksplicitnom smislu kao lista za kupovinu, ali su izneti na drugi način, s tim što ja mislim da je to za Kosovo već navedeno u Poglavlju 35. Ne traže direktno da mi pošaljemo notu verbale da priznajemo državu Kosovo, nego mic po mic. Niko nije pomenuo da je u maju održana sednica Parlamentarne komisije za SSP u Prištini, gde se u potpunosti Kosovo tretira kao država. Ako je to statusno neutralno, onda sam se ja pozdravila s logikom. Srbi su tu pomenuti kao nacionalna manjina. Vas neko u rođenoj državi tretira na delu vaše teritorije kao nacionalnu manjinu. Ta priča o SSP je potpuno podržavljena, a na to se niko iz vlasti nije osvrnuo.
Da li Vaša stranka ima neke predloge kako da se unapredi saradnja sa Rusijom, šta biste u tom smislu predložili SNS?
— Suština razvoja odnosa sa Rusijom se sastoji u tome da mi malo prikočimo sa putem u EU. Jer doći će kao tema Poglavlje 31, a to je zajednička bezbednosna i spoljna politika kada će biti traženo od Srbije da uvede sankcije Rusiji. Mi moramo da menjamo strateško opredeljenje da bismo suštinski nešto poentirali sa Rusijom: da ne uvedemo sankcije, da održimo Sporazum o slobodnoj trgovini. Drugo, da bi se sa Rusijom jačali odnosi, DSS je sa Rusima 24. marta potpisala sporazum o vojnoj neutralnosti. Radićemo na tome da se ovde napravi savez vojno neutralnih država koje bi se borile za to, uključujući Crnu Goru i Republiku Srpsku. Tu bi trebalo da SNS odigra na pravi način i podrži zakon o vojnoj neutralnosti koji DSS misli da predloži Skupštini. Ja sam dobila od gospodina Martinovića packu da ne znam šta govorim zato što mi taj zakon već imamo. Mi nemamo zakon, imamo samo rezoluciju o teritorijalnom integritetu Srbije u kojoj je vojna neutralnost jako važna stavka, ali rezoluciju vam jedna skupštinska većina izglasa a druga skupštinska većina može da obori. Ali kad imate zakon, onda je to mnogo ozbiljnija stvar. Znači zakon o vojnoj neutralnosti i zakon o derogiranju zakona koji su usvojeni 2015. a ratifikovani 2016. o saradnji sa NATO-om. Tu bi bila i Kancelarija za saradnju sa RF, ali mi ne bismo hteli da ona bude samo deo ikebane. To bi trebalo da suštinski potpomogne izvoz i ruske investicije u Srbiju.
Kada mislite da predložite zakon o vojnoj neutralnosti?
— Odmah.
Rekli ste i da je vladajućim naprednjacima većina u skupštini potrebna za promenu ustava i izbacivanje preambule u kojoj se kaže da je Kosovo deo Srbije. Zašto mislite da SNS želi da izbaci preambulu?
— Zato što se to traži od nas na putu ka EU. Zato što Srbija mora da pripremi zakonski i ustavno državnost Kosova. Vodi se politika kuvanja žabe, navikavanja naroda da je Kosovo izgubljeno. Nije ovo jedina vlast i vlada koja se ovako ponaša, ali ovi su otišli najdalje.
