Novi muftija srbijanski Abdulah Numan još nije ni ustoličen, a već je počeo da daje kontroverzne izjave. „Republiku Srpsku bi trebalo ukinuti“, rekao je Numan u izjavi za beogradski „Kurir“.
Ništa novo, reklo bi se, da islamske verske vođe u regionu daju takve izjave. Prvog dana meseca Ramazana, poglavar Islamske zajednice u BiH, Husein Kavazović optužio je Republiku Srpsku za etničko čišćenje muslimana. Tako da i Numanovu izjavu možemo svrstati u tipičnu antologiju antisrpskih izjava muslimanskih verskih vođa.
Međutim, Numanova izjava posebna je iz više razloga. Ona je netipična za predstavnike Islamske zajednice Srbije. Ta zajednica jedna je od dve islamske zajednice koje postoje u Srbiji i za razliku od one sa sedištem u Novom Pazaru, sličnog imena (Islamska zajednica u Srbiji), koju je donedavno predvodio muftija, a sada narodni poslanik Muamer Zukorlić, nije vezana za Islamsku zajednicu BiH, okuplja ne samo Bošnjake, već i pripadnike drugih naroda koji su po veroispovesti muslimani, a žive u Srbiji.
Mešanje baba i žaba
Zbog svoje multietničnosti, Islamska zajednica Srbije nije se mešala u dnevnopolitička pitanja, posebno u osetljiva nacionalna pitanja unutar BiH. Nije se držala po strani, ali je porodica Jusufspahić, koja je donedavno bila najuticajnija u zajednici, činila sve da Islamska zajednica Srbije uvek bude postavljena „iznad situacije“, baveći se verom, obrazovanjem, obnovom džamija, medresa i spomenika na teritoriji Srbije od važnosti za muslimane.
Izjavom da Republiku Srpsku treba ukinuti zato što se „jedna zemlja veličine tepsije, kao što je BiH, ne može podeliti na više republika“, novi muftija kao da je okrenuo drugi list, krenuo putem suprotnim od onoga kojim je išao njegov duhovni otac, pokojni Hadži Hamdija efendija Jusufspahić i time najavio novu epohu u istoriji Islamske zajednice Srbije.
Da je Republika Srpska veštačka tvorevina, zasnovana na genocidu i etničkom čišćenju Bošnjaka, odavno je poznat stav Islamske zajednice BiH, a sličan je stav i njene novopazarske filijale. Ako se Islamska zajednica Srbije pridruži tom stavu, u čemu se ogleda njena posebnost? Zato novi muftija svoj stav obrazlaže potrebom zajedništva i kaže da su entiteti na koje je BiH podeljena isuviše mali da bi mogli da vode samostalan život.
I tu muftija počinje da meša babe i žabe: „Zamislite šta bi bilo kada bi se sada Srbija podelila. Kada bi Sandžak postao republika Sandžak ili kada bi Vojvodina postala republika Vojvodina i kada bi nakon toga te dve republike zauzele stav: ’Mi sada više nismo isto, mi smo sada nešto potpuno drugo‘.
Danak neiskustvu ili nešto drugo?
Na tom mestu isplivava muftijino političko neiskustvo, ili, možda čak i neznanje. Jer Republika Srpska je međunarodno priznat entitet, dok je Sandžak geografska, a ne politička odrednica. Sandžaka je u Osmanskom carstvu bilo sijaset, s obzirom da je to bila teritorijalna jedinica, danas bismo rekli jedinica lokalne samouprave. U Vojvodini su Srbi velika većina (prema poslednjem popisu iz 2011. godine ima ih 1.289.635, odnosno 66,76 odsto od ukupnog stanovništva severne srpske pokrajine), pa se postavlja pitanje zašto bi se Vojvodina odvajala od Srbije?
Ipak, želimo da verujemo da je efendija Numan mudar čovek. Pre će biti da on, kao neko ko je završio četiri fakulteta (islamske studije, filozofiju, sociologiju i ekonomski menadžment) cilja na nešto drugo, po onoj Njegoševoj: „A mudar si književnik, kažu, učio si knjigu u Carigradu…“. Sa tom razlikom što je efendija Numan knjigu učio u Australiji.
Islamsku zajednicu Srbije poslednjih nedelja potresaju politički nemiri. Staro rukovodstvo, na čelu sa reis ul ulemom Ademom Zilkićem je smenjeno, na čelo su došli novi ljudi. Međutim, grupa okupljena oko Zilkića ne priznaje odluke Vrhovnog sabora IZS.
Izbori za nove organe IZS uslediće posle Ramazana i već se povela oštra predizborna kampanja. U tom svetlu i treba gledati Numanovu izjavu. Nije ona upućena ni Republici Srpskoj, niti IZS zauzima novi politički pravac. Numanu je, po svemu sudeći, stalo da za svoju grupaciju pridobije glasače, kojih naročito u Sandžaku ima mnogo, a koji dele mišljenje efendije Kavazovića.
Druga mogućnost je da efendija Numan želi da zadobije legitimitet za Islamsku zajednicu Srbije, na koju se u okolnim islamskim zajednicama, pogotovo iz Sarajeva, gledalo sa podozrenjem, kao na instrument politike Beograda.
Pogubno unošenje zle krvi
Nejasno ostaje kako novi muftija misli da ostvari svoje ciljeve kada izjavu nastavlja u pomirljivom tonu. Svim ljudima koji su tokom rata u BiH napustili svoje domove mora se pomoći da se u njih vrate, Srbi, Hrvati i Bošnjaci su jedan narod i, zarad ekonomskog prosperiteta, moraju da pronađu zajednički jezik.
Opet isplivava političko neiskustvo. Verovatno uvidevši da je preterao, muftija reterira u svojim stavovima i vraća se onome što ga je učio duhovni otac. Međutim, u stvarima u koje se Numan upleo ne može se sedeti na dve stolice — ne može se zagovarati ukidanje Republike Srpske i biti za pomirenje. Ako tako bude nastavio, niko mu neće verovati — ni Sarajevo, ni Novi Pazar, a ni vernici koje zastupa.
Svaka politička izjava mora da ima cilj, javni i (ili) skriveni. Međutim, takvi muftijini politički izleti, za razliku od stavova njegovih prethodnika, ne pomažu mu, jer da pridobije glasače iz Sandžaka za svoju struju, može i na drugi način, a iz Sarajeva ga neće blagonaklonije gledati, ma šta izjavljivao.
Ono što je IZS najmanje potrebno je da se svađa preko leđa Srba i Republike Srpske, jer im oni nisu krivi zato što ne mogu da se međusobno dogovore. Igra koju je Numan započeo opasna je jer zlu krv unosi tamo gde je nije bilo. Najveći gubitnici od takvih izjava imaće sami pripadnici IZS, pogotovo oni koji nisu bošnjačke nacionalnosti.
