Rezoluciju je podržalo 11 nemačkih poslanika turskog porekla, predvođenih potpredsednikom Zelenih Džemom Ezdemirom, što je razbesnelo Erdogana, prenela je agencija AFP.
Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc je pisao Erdoganu kako bi izrazio svoju „veliku zabrinutost“ povodom njegovih „verbalnih napada i tvrdnji koje se odnose na poslanike Bundestaga izabranih na slobodnim izborima“.
Šulc, koji je inače Nemac, takođe je najoštrije osudio Erdoganove izjave kojima povezuje poslanike sa teroristima, odnosno pripadnicima ilegalne Radničke partije Kurdistana (PKK).
Erdogan je sinoć rekao: „Da li se ponekad pojave ljudi koji imaju ’nečistu krv‘? Naravno da da! Ali naša nacija im daje lekciju koju su zaslužili“.
On je dodao da takvi ljudi uključuju teroriste i njihove pristalice, misleći na PKK.
„A ponekad su to članovi Parlamenta u Nemačkoj koji optužuju sopstvenu zemlju za genocid“, naglasio je Erdogan, koji je objasnio da se u turskoj kulturi kada se za nekog kaže da je „nečiste krvi“ to odnosi na njegov karakter.
Šulc je istakao da je pravo poslanika i novinara da rade „bez straha od represije deo temelja svake demokratije“ i upozorio da, ako lideri pojedinih zemalja izmene to pravo, to „može na duge staze da ugrozi međunarodne odnose“.
Predsednik Parlamenta Nemačke Norbert Lamert je izjavio da su izjave turskih zvaničnika pripremile teren za bujicu „pretnji i uvreda“ koje su posle izglasavanja rezolucije mejlom dobili brojni poslanici Bundestaga.
„Nisam mislio da je moguće da jedan demokratski izabrani predsednik u 21. veku pomeša svoju kritiku demokratski izabranih predstavnika u Parlamentu Nemačke sa sumnjama o njihovom turskom poreklu i da za njih kaže da imaju ’nečistu krv‘“, rekao je Lamert u obraćanju Bundestagu.
On je dodao da „svako ko pokuša da izvrši pritisak na poslanike pretnjama mora da zna da time napada čitav Parlament“.
Lamert je takođe upozorio: „Naš odgovor će biti adekvatan i sadržavaće sve opcije koje su nam zakonski na raspolaganju“.
Nemački poslanici su 2. juna gotovo jednoglasno usvojili rezoluciju kojom se turski masakr nad Jermenima priznaje kao genocid.
Rezolucija, pod nazivom „Sećanje na genocid nad Jermenima i drugim hrišćanskim narodima 1915. i 1916. godine“, usvojena je uz podršku svih partija u Parlamentu.
Tokom glasanja je samo jedan poslanik bio uzdržan, a jedan protiv.
Ona je usvojena uprkos upozorenjima Turske da će to narušiti odnose dve zemlje.
