Pre 26 godina usvojena je Deklaracija o državnom suverenitetu Rusije, a kroz tačno godinu dana, 12. juna 1991. godine, održani su direktni izbori za predsednika zemlje, prvi u istoriji Rusije.
Da li je SSSR morao da se raspadne i kakva je bila uloga Borisa Jeljcina u tome? Da li je on čovek koji je srušio komunizam i sovjetsku imperiju ili je on otac ruske demokratije?
Zbog čega je za svog naslednika odabrao baš Vladimira Putina? Da li je znao da je Putin sposoban da Rusiju vrati na svetsku agendu?
Naši gosti su Branko Vlahović, dopisnik Večernjih novosti iz Moskve, Slobodan Samardžija, bivši dopisnik Politike iz Moskve, i Dejan Delić, samostalni savetnik u Privrednoj komori Srbije.
— Branko Vlahović: Rusiji treba da bude privlačnija svojim biznismenima kako ne bi novac ulagali ili držali na Zapadu, već u svojoj zemlji. Hladni rat nikada nije prestajao…Rusija i Kina nikada neće biti vojni saveznici.
— Slobodan Samardžija: EU se sve više okreće Rusiji, Italija želi ukidanje sankcija, a Nemačka već ispod žita radi sa Rusijom. SAD se sve više uvlače u sebe, pa je Amerika sada u opasnosti da se samoizoluje i dešava joj se ono što je želela da nametne Rusiji.
— Branko Vlahović: I Putinova Rusija bori se sa korupcijom, i on u svim svojim obraćanjima naciji posebnu pažnju posvećuje tom problemu. Sa korupcijom je teško boriti se, a Putin nije čovek koji želi da ga pamte kao nekoga ko se sa tim problemom borio vešanjem ljudi. To se ne može rešiti za tri dana, zemlja je ogromna i treba strpljenja.
— Slobodan Samardžija: Putin je glavni čovek u Rusiji, i mada ga Zapad naziva tiraninom, on je shvatio da Rusija ima svoj poseban put i uspešno je vodi tim putem… Raspad SSSR-a bio je veliki geopolitički krah, ali ono što je usledilo pokazalo je da to može da se prevaziđe. Ideologija se izgubila, a ozbiljnost sa kojom je Putin pristupio poslu pomogla mu je da zemlju pokrene u pravom smeru.
— Dejan Delić: Radi se na porastu proizvodnje u Srbiji, a na nama je da se bolje otvorimo ka ruskom tržištu.
— Branko Vlahović: Zapad od ovih sankcija ima veće štete nego Rusija, jer ih je navukla bezobrazna američka administracija…Rusija tek treba da napravi pravu industrijsku reformu jer ima fantastične uslove za poljoprivredu i ne bi trebalo da uvozi meso i voće… Putin ne bi mogao da vrati Zapadu dugove, da nije počeo u kasu da se sliva novac od poreza. Uozbiljio je Rusiju.
— Branko Vlahović: Putin je preuzeo od Jeljcina opljačkanu Rusiju, i mada kritičari kažu da su mu na ruku išle neke stvari, činjenica je da je Putin uozbiljio državu i naterao oligarhe da plaćaju porez.
— Slobodan Samardžija: Kada je počela „Putinova Rusija“, uveden je red, stvari su krenule da se sređuju… Nezaposlenost je sa 32 posto pala na 11, BDP-a je rastao, pa je Rusija zato dospela u G-8 i postane članica BRIKS-a… To je dokaz da se radilo kako valja… sada ima respektabilnu armiju i čini mi se da je prevazišla snagu SSSR-a.
— Dejan Delić: Naši proizvodi su traženi u Rusiji, i na Sporazumu o slobodnoj trgovini još više treba raditi, jer izvoz naših proizvoda u Rusiju može biti mnogo veći.
— Dejan Delić: Saradnja Rusije i Srbije naročito je uznapredovala potpisivanjem Gasnog sporazuma.
— Dejan Delić: Tek sada možemo da sagledamo privatizacije u Rusiji koje su se odvijale u 90-im godinama… Dolaskom Putina na vlast unapređeni su odnosi Srbije i Rusije i liberalizovana je trgovina.
— Branko Vlahović: Jeljcin je Putina odabrao ne zbog vizije, već jer se uverio da Putin zna da drži reč, što je puno puta i dokazao. Uvek je ispunio dato obećanje.
— Slobodan Samardžija: Najbolje što je Jeljcin uradio bilo je to što ga je nasledio Putin.
— Branko Vlahović: U Rusiji ima dosta praznika, ali onih starih više nema, a novi nisu „zaživeli“. Malo koji običan čovek danas to slavi na onaj način, onako veličanstveno, na koji se to slavilo nekada u SSSR-u… Dan pobede je praznik nad praznicima, i taj praznik slavilo je i bivše rukovodstvo, i Putin danas… Za običnog Rusa Dan pobede ne može se ni sa čim uporediti.
Evropsko prvenstvo u fudbalu — čeka li nas nov napad terorista
Koliko je ranjiv francuski bezbednosni sistem? Da li će u centru pažnje biti fudbal ili strah od terorizma?
Naši gosti su Nataša Raketić, novinarka prvog programa Radio Beograda, Ivan Ćurković, nekadašnji golman Veleža, Partizana, reprezentativac Jugoslavije i kapiten Sent Etjena, i Milan Pašanski iz Foruma za međunarodnu bezbednost i terorizam.
— Milan Pašanski: U svim demokratskim zemljama postoje socijalne tenzije i sa protestima se računa, pa eventualni protesti radnika neće poremetiti sistem bezbednosti.
— Nataša Raketić: Srpski fudbal zaslužuje da bude na jednom takvom takmičenju i bilo bi lepo da se vrati tamo gde mu je mesto.
— Ivan Ćurković: Voleo bih da Francuzi igraju finale, kao i Nemci, mada dešavala su se iznenađenja. Igraće se lep fudbal na Euro2016. Francuzi su favoriti, domaćini su, što je velika prednost i imaju dobru reprezentaciju. Za dve godine je Svetsko prvenstvo u Rusiji i ono se sa nestrpljenjem očekuje. I tamo će biti nastojanja da se destabilizuje politički sistem.
— Nataša Raketić: Francuska namerava da aplicira za naredne Olimpijske igre i sada, sa Euro2016, žele da pokažu da su sposobni da organizuju tako veliko takmičenje.
— Ivan Ćurković: Francuzi su na neki način začetnici svih velikih takmičenja i očekuju pobedu.
— Nataša Raketić: U Francuskoj se ovo prvenstvo očekuje sa nestrpljenjem. Policajci na konjima i vojnici na ulicama Francuske ulivali su mi poverenje.
— Ivan Ćurković: Građani Francuske imaju poverenja u svoju državu i institucije. Zato tamo nema panike, nekako je mi više pravimo gledajući sa strane. Euro2016 će biti fantastično takmičenje.
— Milan Pašanski: Teroristi postižu cilj onda kada zavlada nesigurnost, kada narod nema poverenja u državu i to da ona može da zaštiti svoje građane.
— Nataša Raketić: Bila sam na stadionu u Lilu, gde će biti održano nekoliko utakmica, a taj stadion, kao i onaj u Lionu su izmešteni iz grada. Kod njih postoji kult porodičnih odlazaka na utakmicu. Postoje kontrole na ulazu, puno je kamera, redari proveravaju teren i tribine pre početka utakmice i ulaska publike. Život u Francuskoj ide dalje, narod u Lionu ima poverenje u svoju državu, oseća se bezbedno i to je najveća pobeda protiv zla.
— Milan Pašanski: Preventiva je mera vrednosti bezbednosnog sistema i mislim da su u tome uspeli. Jako je problematično na tolikom prostoru obezbediti da sve prođe na najbolji način. „Rolan Garos“ je bio neka vrsta generalne probe, ali njega je relativno lako obezbediti. Francuski sistem bezbednosti u prošlosti nije uspeo da se uhvati adekvatno u koštac sa domaćim teroristima. Fudbal će se igrati u deset gradova u Francuskoj i teško je to obezbediti.
— Ivan Ćurković: Igrači se ne šetaju pariskim ulicama, oni su usresređeni na igru, i ne verujem da će razmišljati o bezbednosti u tom trenutku. Biće sjajnog fudbala, ne plašim se da će neko baciti bombu na teren jer su fantastične mere bezbednosti preduzete.
— Nataša Raketić: Na hiljade policajaca radiće na obezbeđenju prvenstva, neće moći da se unesu veliki rančevi, a postojaće tri stepena obezbeđenja.
— Ivan Ćurković: Nije uobičajeno da fudbaleri strahuju od terorista, ali sada je situacija takva u čitavom svetu. Mislim da neće biti problema jer su preduzete izuzetne mere bezbednosti.
— Nataša Raketić: Osećala sam se bezbedno u Francuskoj, u Parizu se vidi da je pojačana bezbednost, a svuda se mogu videti grupe policajaca i vojnika.
Hvala što ste nas slušali i čitali!
