Pre svega, protiv izgradnje gasovoda je bila Poljska, koja ne želi da dozvoli direktne isporuke ruskog gasa Nemačkoj. Pritom, Varšava se projektu nije protivila iz ličnih interesa, već po ukazu Vašingtona, kako bi se u Evropi stvorila povoljna klima za isporuke američkog tečnog gasa, navodi se u članku.
Tehnologija proizvodnje gasa iz škriljaca omogućava Sjedinjenim Državama da dobiju velike količine gasa za dalji izvoz u Evropu. Ipak, planovi Vašingtona će oživeti samo u slučaju da „Severni tok 2“ nikad ne bude realizovan.
Značaj gasovoda je toliko veliki da kupovina američkog gasa gubi smisao za Evropljane, što znači da je projekat u suprotnosti sa ekonomskim interesima SAD.
Važnije je, ipak, što je „Severni tok 2“ u potpunosti u interesu same Evrope. Ukrajina, koju sve više zahvata nacionalizam, odavno je postala faktor rizika za energetsku bezbednost EU. Zato je Unija neposredno zainteresovana za dobijanje stabilne isporuke gasa, bez obzira na situaciju u Kijevu, piše „Handelsblat“.
„Izgradnja ’Severnog toka 2‘ eliminisaće ovaj ogromni rizik u narednih nekoliko godina, jer trasa po dnu Baltičkog mora nije samo najkraća i najjeftinija za ruski gas, već i najbezbednija“, zaključuje list.
