„Teško je govoriti o ’evropskom proleću, letu ili jeseni‘. Teroristički napadi su specifična stvar, oni mogu samo da ojačaju jedinstvo pogođenih građana, jer će ljudi pretnju percipirati kao zajedničku, da su meta islamskih terorista. Oni neće doprineti destabilizacionim procesima“, rekao je za Sputnjik Igrutinović.
Turski list „Sabah“, blizak vladajućoj partiji predsednika Redžepa Taipa Erdogana, ovih dana je prognozirao da je samo pitanje vremena kada će „evropsko proleće“ „kao bumerang udariti one koji su ga bacili“, smenjujući vlade u Egiptu i drugim arapskim zemljama.
List je naveo da je za razliku od onog prethodnog, koje je imalo za cilj da destabilizuje druge države tako što bi se svrgnuli njihovi lideri, kod „evropskog proleća“ reč o novom konfliktu među klasama.
Igrutinović ne spori da u Evropi i EU postoje „tumbanja“, navodeći proteste zbog zakona o radu u Francuskoj, antimigranstke proteste u nekoliko zemalja, najčešće u Nemačkoj, najavljeni referendum u Velikoj Britaniji o izlasku iz EU čiji je ishod neizvestan… On, međutim, smatra da bi se teško moglo reći da su ona povezana.
„Reč je o raznorodnim političkim pojavama koje se za sada dešavaju na nacionalnom nivou u više zemalja. Vrlo je teško reći da tu postoji jedinstvena dinamika koja preti EU ili Evropi. Još uvek je reč o zaokruženim događajima unutar pojedinih država koji se ne prelivaju na susedne države“, smatra on.
Bez Britanaca EU je slabiji faktor
Po oslabljenje EU, po mišljenju Igrutinovića, najveću pretnju predstavlja britanski izlazak iz Unije, o čemu će se uskoro građani izjasniti na referendumu.
„Izlazak Britanaca iz EU ne mora nužno da bude problematičan sam po sebi, ali će biti jedan značajan signal na globalnom nivou da u sadašnjim geopolitičkim okolnostima, zapravo u političkom sukobu sa Rusijom, EU postaje slabiji faktor nego što je bila. Tako da ’bregzit‘ jeste značajna opasnost u tom smislu, ne u socijalnom“, kaže saradnik Instituta za evropske studije.
On je napomenuo da Brisel pokušava da kroz nekoliko programa, što Evropske centralne banke, što pumpanjem novca u sistem, ublaži ekonomske probleme, pospeši privredni rast i tako pokuša da reši sve veće socijalne razlike, pre svega nezaposlenost mladih, pogotovo na jugu Evrope.
„Kriza je na nižem nivou nego što je bila pre šest meseci, a čini mi se da je tekst koji su turski mediji objavili više namenjen za unutrašnju upotrebu u sklopu prepucavanja sa EU oko vizne liberalizacije koja, barem u ovom trenutku, nije izvesna i dogovora o rešavanju pitanja izbeglica koji se odvija realtivno traljavo i stalno je pod pretnjom prekida“, kaže Igrutinović. Problemi svakako postoje, ali su, kaže heterogeni, rascepkani i nije mnogo verovatno da bi se oni omogli ujediniti u jedan masovniji zahvat koji bi se mogao nazvati „evropsko proleće“.
On ne vidi ni da bi stvari mogao da zakomplikuje sukob Ankare i Berlina zbog nemačke rezolucije koja je zločine u Otomanskom carstvu nad Jermenima označila kao genocid.
Treba, smatra on, razdvojiti izbeglice sa Bliskog istoka od onih koji stižu iz severne Afrike i Avganistana i srednje Azije, koji su dominantno ekonomski migranti, čiji će se dolazak nastaviti u narednih pet do deset godina.
Za situaciju sa izbeglicama sa Bliskog istoka, ključno je, dodao je, kako će se odvijati sirijski konflikt.
