Politička kriza u Hrvatskoj, koja je dodatno zaoštrena odlukom predsedništva HDZ-a da u parlamentu pokrene postupak razrešenja vanstranačkog premijera Tihomira Oreškovića, najverovatnije će se okončati vanrednim parlamentarnim izborima, smatraju sagovornici Sputnjika.
Poznati hrvatski novinar Denis Kuljiš kaže za Sputnjik da bi HDZ mogao „namaći“ parlamentarnu većinu samo bez svog predsednika Tomislava Karamarka, ali čak da i to uspe (sa Karamarkom ili bez njega), ta vlada ne bi bila dugotrajna i, prema njegovoj proceni, mogla bi se održati najduže do kraja godine.
„Moraće da bude izbora. Ovo je nestabilna i nerazjašnjena situacija, imamo jednu nedovoljnu HDZ-ovsku većinu kojoj trebaju koalicioni partneri od kojih se sa nekima može stabilno dogovoriti, ali ne i sa ’Mostom‘, jer je ’Most‘ nestabilan i heterogen. Tu je više ljudi koji imaju neki minimum zajedništva, ali to nije stranka i ne možete se sa njima ništa dogovoriti na četiri godine“, smatra Kuljiš.
Kako su profunkcionisale institucije
Sociolog Dražen Lalić kaže da su, u trenutku kad je HDZ pokrenuo postupak opoziva premijera Tihomira Oreškovića — institucije počele funkcionisati. Prema njegovim rečima, ubrzo će Karamarko i HDZ doći na test istine — da li mogu prikupiti 76 glasova zastupnika za opoziv premijera.
Za sada, jedino nije jasno da li će se glasati za opoziv Oreškovića pre nego što se 18. juna bude glasalo za opoziv Karamarka kao potpredsednika Vlade, ali, u svakom slučaju, ovaj zahtev je pokrenut i u tom „testu istine“ će se pokazati ne samo da li ima dovoljno zastupnika za opoziv Oreškovića, već i da li Vlada predvođena HDZ-om ima potrebnu većinu.
„Ovdašnji posmatrači i upućeni ljudi većinom smatraju da to HDZ-u, bez obzira na njihove veštine pa i sklonost političkim trgovinama, neće uspeti. Dakle, ako dođe do neuspeha, ponovo stvar preuzima predsednica republike i ona će tražiti novog mandatara, a ako ga ne nađe, onda se raspisuju izbori. Mislim da je najrealnija opcija da će Hrvatska krajem devetog ili početkom desetog meseca ove godine ići na izbore“, kaže Lalić.
Iako su vanredni parlamentarni izbori u Hrvatskoj gotovo potpuno izvesni, za sada je teško prognozirati ko bi mogao profitirati na njima. Sagovornici Sputnjika smatraju i da posle tih izbora nijedna od dve velike koalicije ne bi „namakla“ potrebnu većinu da bi sama mogla formirati buduću Vladu.
Zagarantovana nestabilnost
Prema Lalićevoj proceni, koalicija levog centra predvođena bivšim premijerom Zoran Milanovićem verovatno će dobiti najviše mandata, ali nedovoljno da formira Vladu. Po svemu sudeći, bez koalicije „Most“ neće moći da se formira buduća hrvatska Vlada, a čak i da to uspe, to će biti „tanka Vlada sa malom većinom“, što upućuje na nestabilnost i u budućem razdoblju.
„Ono što je najbitnije je da odnos političkih snaga koji reflektuje dublje društvene rascepe nije pogodan za očuvanje stabilne parlamentarne većine koja bi sprovela reforme, ali treba imati na umu da do izbora ima još mnogo vremena, tako da se u međuvremenu svašta može promeniti“", kaže Lalić.
S druge strane, Denis Kuljiš smatra da, iako bi Hrvatska u narednom periodu često menjati Vladu kao što je Italija ’70-ih i ’80-ih godina prošlog veka, to neće destabilizovati zemlju.
„Kako može Hrvatska biti nestabilna kad je unutar EU, kad ima razrešene sve svoje eksterne i interne funkcije. Nema tu stvarne nestabilnosti, pa tu nije ništa na kocki. Ništa se tu ne menja, može se menjati samo unutar zadatih parametara, a to je ko će biti na vlasti. Imamo sukob oko vlasti a ne oko usmerenja“, kaže Kuljiš.
On dodaje da u Hrvatskoj postoji nacionalni konsenzus oko glavnih stvari —EU, hrvatska država, kapitalizam. „Ozbiljna nestabilnost bila bi neka društvena, a ovo je samo politička nestabilnost u parlamentu“, zaključuje Kuljiš.
