Pretnja nasilnog islamskog ekstremizma na Kosovu i Metohiji postepeno je rasla od sukoba 1999. godine, delimično uz pomoć novca stranih organizacija koje propagiraju ekstremističke ideologije, piše u izveštaju Stejt departmenta o terorizmu u svetu u prošloj godini.
Da se Kosovo nalazi na Bliskom istoku, u blizini žarišta sukoba radikalnog islama sa ostatkom sveta, takav zaključak izveštaja ne bi morao da bude predmet razmatranja, analize i tumačenja.
Kosovo je, međutim, kvazidržava pod međunarodnim patronatom u srcu Evrope. Nezavisnost je proglasilo jednostrano se otcepljujući od Srbije uz bezrezervnu i bezuslovnu podršku SAD, čije je Ministarstvo spoljnih poslova danas zabrinuto zbog sve šireg razgranavanja terorističke mreže na njegovoj teritoriji.
Priznanje greške ili nešto drugo?
Kako dakle možemo da protumačimo američku zabrinutost od rasta terorističke pretnje na teritoriji na kojoj ima više spomenika američkim predsednicima nego u samoj Americi? Znači li to, možda, makar indirektno i posredno, priznanje greške za sve što su prethodne američke administracije uradile na Kosovu?
Prema rečima političkog analitičara Đorđa Vukadinovića, izveštaj Stejt departmenta može se tumačiti i taj način, uz rezervu da ozbiljne države, a Amerika to sigurno jeste, imaju kontinuitet spoljne politike. Bez obzira na promenu političkih garnitura, spoljna politika velikih sila, slabo se ili teško menja i koriguje.
Zato ne treba očekivati čuda, kaže Vukadinović, a pogotovo ne izlive javnih pokajanja. Drugo je pitanje koliko će biti dalekosežne posledice ili eventualni pokušaji ispravljanja grešaka iz prošlosti, jer američka administracija je složen mehanizam sa mnogo linija uticaja.
„Ovo što je izbilo na videlo u ovom izveštaju je samo jedna determinanta spoljne politike SAD, rekao bih bolja, realističnija, normalnija. Čini mi se da, ako će biti nekih pozitivnih pomaka, to možemo očekivati u narednim mesecima, odnosno do kraja godine, dok ne dođe neka druga administracija. Pogotovo ako ta druga administracija bude administracija Hilari Klinton, onda se malo šta novo, pogotovo malo šta pozitivno, može očekivati“, kaže Vukadinović.
Vukadinović ne očekuje ni zaokret, ni preokret američke spoljne politike prema KiM, ali očekuje, kako kaže, korekciju, zbog svesti o realnoj opasnosti od terorizma.
Sve su znali, a ništa nisu preduzeli
Amerika ne smatra greškom ni bombardovanje SRJ iz 1999. godine, ni podršku terorističkoj OVK, ni jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, kaže dojučerašnji predsednik Odbora za KiM Skupštine Srbije, Milovan Drecun.
Prema njegovim rečima, izveštaj Stejt departmenta je indirektno priznanje Amerike da je bila svesna strahovito brzo narastajućeg pokreta radikalnog islama na KiM, kao i da su raspolagali informacijama da se stvara balkanska teroristička mreža koja je dobro povezana sa susednim mrežama radikalnog ekstremizma i džihadizma.
„U stvari, ovo je priznanje da oni snose najveći deo odgovornosti za to što je stvorena mreža radikalnog islama, džihadizma i terorizma na Balkanu, koja ozbiljno ugrožava ne samo zemlje u regionu, već vidimo da ima tragova i u napadima u zemljama EU, ali i u SAD“, konstatuje Drecun.
On podseća da je svojevremeno objavio strogo poverljiva dokumenta Centralne obaveštajne jedinice UN, u čijem su sastavu bili američki i obaveštajci još četiri evropske države, u kojima je identifikovana kompletna mreža radikalnog islama na KiM, načini finansiranja, ko su glavni pojedinci i preko kojih sve „nevladinih organizacija“ dolazi novac za finansiranje radikalnih islamista.
„Sve su znali, a ništa nisu preduzeli da to spreče“, zaključuje Drecun.
On podseća i na svedočenje Tomasa Gembla, bivšeg američkog marinca, koji je bio šef obaveštajaca OEBS-a na KiM nakon dolaska međunarodnih snaga, koji je javno rekao da je upozoravao najviše američke zvaničnike i zvaničnike OEBS-a i drugih zemalja da se na KiM stvara velika regrutna baza za teroriste, ali takođe niko ništa nije preduzeo.
Izveštaj, prema Drecunovim rečima, takođe pokazuje nespremnost SAD da daju preciznu ocenu o težini i opasnosti od radikalne islamističke mreže na KiM.
„Umesto da fokusiraju pažnju i da objasne javnosti koliko je ta mreža opasna, kako bi se preventivno delovalo, sve prebacuju na navodnu dobru saradnju sa kosovskim institucijama. Smiruju loptu želeći da pohvale te strukture kako napreduju u borbi protiv terorizma, kako nije bilo terorističkih akcija na KiM. To je zamajavanje javnosti i to je zatvaranje očiju pred realnošću koja je mnogo ozbiljnija“, navodi Drecun.
On dodaje da kosovske institucije nemaju dovoljan kapacitet ni potencijal da se uhvate u koštac sa promovisanjem islamističke ideologije, a terorističke akcije izvode se u regionu i na prostoru gde deluje DAEŠ, a u tim akcijama učestvuju pripadnici kosovske džihadističke mreže.
„To što terorizma nema na KiM je zato što je orijentacija rukovodstva DAEŠ-a da Kosovo bude logistička baza za regrutovanje. Ta baza, dakle, ne sme da bude ugrožena na taj način da njeni pripadnici izvode akcije na samom Kosovu. Zbog toga se stvara privid kako postoji uspešna borba kosovskih institucija protiv radikalnog islamizma i terorizma“, zaključuje Drecun.
