„Ne mogu da kažem da se intenzitet sastanaka odražava na broj konkretnih dogovora jer situacija nije jednostavna. Glavni problem je u tome što smo mi ubeđeni da su prioritet konkretne, efikasnije i jače mere u borbi protiv terorista DAEŠ-a i Nusra fronta“, rekao je Lavrov u intervjuu televizijskom kanalu „360 stepeni Podmoskovlje“.
Kako je naveo ruski ministar, Moskva smatra da sve ostalo treba da ima drugostepeni značaj.
„Da, važno je omogućiti pristup humanitarnoj pomoći u sva naselja koja je blokirala jedna ili druga strana, održavati prekid vatre, sprečavati narušavanja. Važno je da se pokrene politički proces koji koči radikalna opozicija koja odbija da sedne za pregovarački sto i koja postavlja uslove“, naveo je Lavrov.
Prema rečima šefa ruske diplomatije, većina zapadnih partnera „u govorima priznaje da ne treba da bude nikakvih izgovora za odugovlačenje uništenja DAEŠ-a i Nusra fronta, koji pokušavaju i da se umreže sa drugim organizacijama“.
Jednostrani potezi Kijeva podrivaju Minski sporazum
Ukoliko potezi Kijeva, kada je reč o političkoj reformi, ne budu usaglašeni sa Donbasom, biće ugrožen Minski sporazum, rekao je Sergej Lavrov.
„Bukvalno ovih dana pojavile su se glasine o tome da bi Vrhovnoj radi mogao da bude podnet paket dokumenata. U pogledu tematike sve će to biti usklađeno sa zahtevima Minskog sporazuma, ali ako ti dokumenti suštinski ne budu usaglašeni sa Donbasom, to će ugroziti Minski sporazum“, izjavio je Lavrov.
On je dodao da se Rusija obratila partnerima iz „Normandijskog formata“, Francuzima i Nemcima, pozvavši ih da ne dozvole korake koji bi mogli da stvore ozbiljne dodatne prepreke na putu realizacije Minskog sporazuma.
„Tamo je precizno zapisano da reforma Ustava, zakon o lokalnim izborima i zakon o posebnom statusu Donbasa moraju da budu usaglašeni sa predstavnicima Luganska i Donjecka. Potrebna je i potpuna amnestija učesnika tih događaja sa obe strane — upravo takva kakva je bila primenjena na učesnike događaja na Majdanu u februaru 2014. godine“, dodao je ministar.
