Međunarodna policijska organizacija Interpol stornirala je međunarodnu poternicu Srbije za predsednikom samoproglašenog Kosova Hašimom Tačijem, kako bi on proteklog vikenda mogao u Sarajevu da prisustvuje Samitu „Brdo-Brioni“.
Iako je Ministarstvo pravde Srbije dostavilo Interpolu poternicu za Tačijem, ta međunarodna organizacija u određenim okolnostima može da stopira nalog za hapšenje, rekao je „Večernjim novostima“ Milan Petrović, vršilac dužnosti srpskog tužioca za ratne zločine. To se, kaže Petrović, u Tačijevom slučaju i dogodilo jer je Kosovo, koje mnoge članice Interpola priznaju kao državu, izrazilo protest.
Božo Prelević, advokat i nekadašnji ministar policije u prelaznoj Vladi Srbije za Sputnjik kaže da Tačijev slučaj nije jedini, i podseća da smo istu situaciju imali i sa Agimom Čekuom, Ramušom Haradinajem i Ejupom Ganićem.
„Poternice koje je izdao Interpol po zahtevu tužioca i policije Srbije nemaju jednaku snagu, posebno kada su u pitanju ljudi sa Kosova ili iz BiH. Oni su uglavnom zadržani dan, dva, ali nikada nisu lišeni slobode i isporučeni Srbiji. U nekim drugim predmetima po osnovu Interpolovih poternica se ljudi uhapse i isporuče, pa se stoga jasno može zaključiti da je razlog za tu vrstu diskriminacije isključivo politički“, objašnjava Prelević.
Prema njegovom mišljenju, kada je reč o političkim akterima sa Kosova ili iz BiH, Srbija nije jednaka članica Interpola kao što su to druge države.
„Jasno je da su ti političari na Interpolovim poternicama, koji su na neki način zaštićeni, u vrlo jakim sponzorskim odnosima sa ’posebno jednakim‘ članicama UN i Interpola. Tu posebno mislim na američku administraciju. To ne ide u prilog vladavini prava, ali to nije ni prva niti poslednja stvar koja govori u prilog tome da je međunarodno pravo zapravo pravo dogovora najjačih sila. Konačno, tako se donose i odluke u Savetu bezbednosti UN“, smatra Prelević.
Prelević kaže da nema utisak da takvo postupanje Interpola preterano smeta srpskim političarima i dodaje da naša zemlja nema niti moći niti snage da se izbori za drugačiji status, jer se to, kako kaže, dešava već 15 godina, a postupci i epilog su identični.
„Naravno da je to licemeran stav, koji je možda posledica postavke nekih zemalja da je Srbija uzročnik svih ratova na Balkanu, te da srpsko tužilaštvo i optužnice ne vrede ništa. Međutim, Serž Bramerc vrlo jasno kaže da su oni zadovoljni radom Tužilaštva za ratne zločine“, ističe Prelević.
On podseća da Srbija ima najviše procesuiranih optuženika i najviše osuđenih sopstvenih građana.
„Na kraju krajeva, kada je reč o ’Dobrovoljačkoj ulici‘ doneta je oslobađajuća presuda. Dakle, kako nema razloga za sumnju u postupanje srpskih državnih organa, mislim da se radi o političkim momentima koji su iznad prava i iznad zakona“, objašnjava Prelević.
On dodaje da, ukoliko bi se dokazalo da je optužnica protiv Tačija podignuta na osnovu neutemeljenih i netačnih dokaza, tada bi se postavilo pitanje kvaliteta vladavine prava u Srbiji.
„Kako se to nije desilo, mi smo se našli u apsurdnoj poziciji jer oni hvale našu policiju i tužilaštvo, sarađuju i postupaju po našim poternicama, osim ako im neko nije posebno drag. Tog trenutka to pravo više ne važi za sve“, napominje Prelević.
Na pitanje da li bi Interpol stornirao poternicu za nekim srpskim političarom ukoliko bi Srbija to zatražila, Prelević kaže da mu nije poznato da je neki srpski političar optužen, a da može slobodno da putuje po svetu.
„Dok takvog ne nađemo, možemo reći da se po optužnicama Srbije ne postupa ukoliko se radi o političarima iz susednih zemalja“, zaključuje Prelević.
