Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić poručio je danas u Njujorku da za Srbiju nisu prihvatljivi zahtevi i nastojanja Prištine da se uključi u rad međunarodnih organizacija izvan konteksta Dogovora o regionalnom predstavljanju i saradnji, kao što su Unesko i Interpol.
Dačić je pozvao sve aktere da ovoj temi priđu bez dvostrukih standarda, rekavši da se ne može od Srbije očekivati da brani suverenitet Ukrajine a da ne brani svoj.
„Ja sam rođen na KiM pre 49 godina u gradu koji se zove Prizren i koji je u 14. veku bio glavni grad Srbije a danas u njemu žive 21 ili 22 Srba“, rekao je Dačić.
To je istorijska realnost, ta činjenica da danas na KiM većinu čine Albanci.
Prema njegovim rečima, kosovski ministar spoljnih poslova Hašim Tači je, obrazlažući zahtev da KiM uđe u Unesko zaprvo priznao etničko čišćenje rekavši da to ne odobrava samo pravoslavna zajednica koja čini četiri odsto stanovništva na KIM.
„Srbija je pružila ruku pomirenja i ta ruka visi u vazduhu, ali mi nismo podigli obe ruke u znak predaje“, rekao je Dačić.
Videćemo kako će koja zemlja glasati u Unesko, rekao je on, dodajući da Srbija ne može da dozvoli članstvo Kosova u organizacijama UN na mala vrata.
„Ili ukinite rezoluciju 1244 ili nemojte prema Srbiji da primenjujete dvostruke standarde", poručio je Dačić.
Dačić je rekao da se u skladu sa rezolucijom SB UN 1244 Kosovo ne može smatrati državom kao subjektom međunarodnog prava i prema tome ne može se kvalifikovati za prijem u Unesko i Interpol, a svako drugačije postavljanje prema razmatranju njihovog članstva predstavljalo bi kršenje pravnih pravila pod okriljem UN radi očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti.
„Ako i kada dođe vreme, pitanja ovog tipa treba da budu predmet dijaloga između Beograda i Prištine“, rekao je Dačić na sednici Saveta bezbednosti UN.
Ističući da Srbija osuđuje svako skrnavljenje verskih objekata bilo koje vere, Dačić je ukazao da uništavanje kulturne i verske baštine na Bliskom istoku od strane Islamske države nailazi na oštru osudu svuda u svetu kao akt terorizma, dok oni koji skrnave i uništavaju srpsku kulturnu baštinu na Kosovu traže članstvo u Unesku, uz tapšanje po leđima kao gest nagrade.
Dačić je takođe upozorio na drastičan raskorak između deklarativnog zalaganja i stvarnog postupanja Prištine po pitanju zaštite srpskog kulturnog nasleđa:
„Složićete se sa mnom da bi neko ko pretenduje na članstvo u Unesku morao, ne samo rečima već i delima, potvrditi privrženost i posvećenost ciljevima i principima Ustava Uneska, s kojima su nesumnjivo nespojivi namerno, sistematsko, vandalsko uništavanje kulturnih i istorijskih spomenika svojih sugrađana kako bi se uklonili tragovi vekovnog postojanja jednog naroda na nekom prostoru, kao i nekažnjavanje počinilaca ovakvih varvarskih akata nedostojnih 21. veka“.
Kako je naveo, od juna 1999. godine do danas, 236 crkava, manastira i drugih objekata u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve, kao i kulturno-istorijskih spomenika, bili su mete napada.
Od njih čak 61 ima status spomenika kulture, a 18 su od izuzetnog značaja za državu Srbiju.
„Na prostoru Kosova i Metohije uništena su 174 verska objekta, 33 kulturno-istorijska spomenika, pokradeno je više od 10.000 ikona, crkveno-umetničkih i bogoslužbenih predmeta. Uništen je ili oštećen 5.261 nadgrobni spomenik na 256 srpskih pravoslavnih grobalja, a na više od 50 njih ne postoji nijedan čitav spomenik“, naveo je Dačić.
On je istakao da su napadi na srpsku baštinu u tom smislu napadi na identitet Srba i imaju direktan uticaj na njihov osećaj prihvaćenosti u lokalnoj sredini i deo su procesa menjanja istorijskih činjenica u cilju marginalizacije i eliminisanja Srba i Srbije iz istorije Kosova i Metohije.
Dačić je pored izlaganja priložio i slike uništene srpske kulturne baštine.
Kako je rekao, Beograd je sa zabrinutošću primio informaciju da Euleks vrši pripreme za predaju privremenim institucijama samouprave, odnosno lokalnom pravosuđu, predmeta i prateće dokumentacije o slučajevima u kojima su postupali tužioci i sudije Euleksa.
„Reč je o oko 500 slučajeva, od kojih se oko 300 njih odnosi na ratne zločine, od čega je 270 nasleđeno od Unmika“, naveo je Dačić.
Ukoliko Euleks sprovede taj postupak, a posebno osetljive predmete istraga ratnih zločina počinjenih na teritoriji Kosova, posledice bi bile nesagledive po procesuiranje ratnih zločina počinjenih od strane OVK nad Srbima, nealbancima i Albancima koji su označenim kao „srpski saradnici“ tokom oružanih sukoba 1998-1999. godine, upozorava Dačić.
Budući da se očekuje skoro formiranje Specijalnog suda za ratne zločine počinjene od strane OVK, a koji se formira upravo zbog činjenice da lokalno pravosuđe na Kosovu nije u stanju da sprovodi postupke protiv počinilaca ratnih zločina iz redova OVK, ukazujemo da ustupanje predmeta ratnih zločina od strane Euleksa lokalnom pravosuđu nije u skladu sa aktivnostima međunarodne zajednice ka formiranju Specijalnog suda, naveo je Dačić.
„Ukoliko bi se navedeni predmeti prosledili lokalnom pravosuđu, opravdane su sumnje da će mnogi materijalni dokazi i svedoci biti uklonjeni ili zastrašeni, što bi znatno otežalo rad budućeg Specijalnog suda za ratne zločine. Ne treba zanemariti ni politički motivisana hapšenja i dugotrajne sudske postupke, te dvostruke aršine lokalnog pravosuđa“, naveo je on.
U tom kontekstu, Dačić je naveo slučaj Olivera Ivanovića, lidera Građanske inicijative „Srbija, demokratija, pravda“, koji je priveden krajem januara 2014. godine i do danas je u pritvoru uprkos garancijama i apelima Vlade Srbije da mu se dozvoli odbrana sa slobode.
Oliver Ivanović već danima štrajkuje glađu u nastojanju da se izbori za ovo pravo, dodao je ministar.
Dačić je članicama SB UN preneo i da Vlada Srbije pridaje poseban značaj iznalaženju rešenja za interno raseljena lica, a stvaranje uslova za njihov održivi povratak jedan je od ključnih segmenata procesa pomirenja.
„Od preko 220.000 lica koja su napustila Kosovo od 1999. godine, u proteklih 16 godina održiv povratak je ostvarilo samo njih 1,9 odsto a u Srbiji je i dalje raseljeno oko 204.000 lica. Prema tome, procenat održivog povratka je u konkretnom slučaju ispod svih svetskih standarda i proseka“, ukazao je ministar.
Dačić je ukazao i na tendenciju privatizacije javnih i društvenih preduzeća u sredinama sa većinskim srpskim stanovništvom i da se može zaključiti da je osnovni motiv ovih privatizacija, čija je etnička konotacija jasno vidljiva, uništavanje ekonomskih resursa upravo u srpskim sredinama, što je nespojivo sa demokratskim tekovinama i evropskim standardima.
„Izuzetno smo zabrinuti i povodom Nacrta zakona o Agenciji za upoređivanje i verifikaciju imovine koji se nalazi u skupštinskoj proceduri na Kosovu, a kojim se direktno krši Tehnički sporazum o katastru iz 2011. godine“, upozorio je on i dodao da je Beograd tražio se obustavi procedura usvajanja pomenutog Zakona.
Ambasadori: Podrška dijalogu i formiranju Specijalnog suda
Članice Saveta bezbednosti UN danas su na sednici posvećenoj Kosovu pozdravile nastavak dijaloga Beograda i Prištine i podržale korake kosovskih vlasti u pravcu formiranja Specijalnog suda za zločine OVK.
Ambasador Kine je tokom debate istakao da Peking poštuje teritorijalni integritet Srbije i da smatra da se problemi mogu najbolje rešiti dijalogom u okviru rezolucije 1244. Kina, kako je naveo, ceni napore srpske vlade u rešavanju kosovskog pitanja i pozdravlja nastavak dijaloga Beograda i Prištine.
Predstavnik Rusije je ocenio da je situacija na Kosovu daleko od stabilne i da govor šefa kosovske diplomatije Hašima Tačija samo potvrđuje da na Kosovu još uvek postoje veliki izazovi. Situacija na celom Zapadnom Balkanu ostaje turbulentna, rekao je on i dodao da „otvaranje starih rana“ ne doprinosi pomirenju. Ukazavši da je odluka kosovskih vlasti o formiranju Specijalnog suda doneta pod snažnim međunarodnim pritiskom posle više meseci, ruski ambasador je upitao — „šta nam to govori o Kosovu?“ i odgovorio da je jasno da nisu stvoreni mehanizmi za sprečavanje sabotiranja. On je izrazio zabrinutost zbog regrutovanja kosovskih građana za Islamsku državu, kao i zbog nastojanja Prištine da formira vojsku. Rusija podržava rad Unmika i ističe značaj statusne neutralnosti Kosova, rekao je on i dodao da niko nema prava da ignoriše ili menja Rezoluciju 1244.
Predstavnik Sjedinjenih Američkih Država podržao je članstvo Kosova u Interpolu i Unesku i pozvao druge članice da učine isto. On je rekao da Kosovo treba da postane članica Interpola u svetlu borbe protiv terorizma i organizovanog kriminala, a da SAD podržavaju članstvo Kosova u Unesku navodeći da Priština ima odgovornost za očuvanje kulturnih spomenika na svojoj teritoriji. Američki ambasador je istakao da nacionalistička retorika koja se čula na sednici, a od predstavnika Srbije i Kosova, mora da se okonča. On je podržao formiranje specijalnog suda i istakao da je odluka o tome samo prvi korak zbog čega vlada mora brzo da reaguje. Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, on je rekao da SAD ohrabruju obe strane da pronađu kompromis u preostalim pitanjima Briselskog sporazuma.
Britanski ambasador je takođe pozdravio odluku kosovske skupštine o formiranju specijalnog suda i istakao da je to samo prvi korak.
Ambasadori Velike Britanije i Francuske pozdravili su odluku kosovske skupštine o formiranju suda i podržali nastavak dijaloga Beograda i Prištine.
Francuski ambasador je ocenio da je Srbija napravila značajan napredak u približavanju EU i izrazio nadu da će prva pregovaračka poglavlja sa EU biti otvorena ove godine.
Za Španiju, Unmik ima ključnu ulogu na Kosovu, istakao je ambasador te zemlje koji je ocenio da je situacija na KiM stabilna, ali krhka.
Predstavnici Angole, Čilea i Venecuele naglasili su da je rezolucija 1244 još uvek pravna osnova za pronalaženje rešenja kosovskog pitanja i pružili podršku Unmiku.
Prema rečima ambasadora Malezije, Unmik ima ključnu ulogu u promovisanju bezbednosti i poštovanju ljudskih prava na Kosovu.
Svi ambasadori su pozitivno ocenili četvorogodišnje napore odlazećeg šefa Unmika Farida Zarifa.
