Cilj zakona je da u ove regione privuče kvalifikovane mlade kadrove i dobri su izgledi da će misija uspeti. Ideja je da se mladim ljudima uz besplatni hektar predloži i dobar posao, kao i dobar sistem zdravstvene i socijalne zaštite. Nacrt zakona je izrađen po nalogu Vladimira Putina. Jedno istraživanje je pokazalo da čak 63 odsto stanovnika Dalekog istoka smatra da će besplatno dodeljivanje zemlje povećati standard regiona. Sa druge strane, država se nada i da će na ovaj način povećati broj stanovnika u ovoj regiji.
Mnogo zemlje, šume, reka, zlata i brilijanata, a malo ljudi
Daleki istok, površine čak 6,2 miliona kvadratnih kilometara, naseljava svega 7 miliona stanovnika. Tako ova regija čini više od trećine ukupne površine Rusije, sa manje od 5 odsto ukupnog stanovništva. Ruski Daleki istok je na severu opasan Ledenim okeanom, a Tihim na istoku. Daleki istok je pretežno planinski prostor koji se proteže od Čukotskog poluostrva na severu do državne granice sa Severnom Korejom, Japanom i Kinom na jugu. Obuhvata i ostrvo Sahalin, Kurilska i druga ostrva.
Priroda Dalekog istoka je veoma raznovrsna. Severna mora Tihog okeana su bogata ribom. Šume obiluju kvalitetnim drvetom. Zlata ima na Kamčatki i po pritokama reke Amura, a uglja, nafte i prirodnog gasa na Sahalinu. Iako prebogat sirovinama, ovaj deo zemlje „pati“ od surove klime — na primer, januarske temperature se kreću do čak minus 50 u pojedinim mestima.
Pčelarstvo, seoski turizam, uzgajanje pečuraka… A brilijanti?
Na Sahalinu je već tokom prvih sati od stupanja zakona na snagu bilo predato nekoliko zahteva za dobijanje zemlje u Timovskom regionu, koji je kao probni bio predstavljen u okviru programa „dalekoistočnog hektara“. Iz odeljenja za zemljišna pitanja administracije Timovskog regiona kažu da podnosioci planiraju da se bave gajenjem pečuraka i razvojem seoskog turizma, što ne čudi, jer upravo Sahalin obiluje ekološki čistom zemljom i vodama.
Žitelji Primorja planiraju da se bave pčelarstvom i uzgojem stoke. Mnogi su se unapred pripremali i tačno znali koji deo zemlje žele da dobiju, shodno sopstvenim potrebama, ali i klimatskim i zemljišnim uslovima.
Jakutija je poznata po gotovo nepresušnim nalazištima najkvalitetnijih brilijanata. Lokalno stanovništvo je uz podršku društvenih organizacija u decembru 2015. godine protestovalo protiv ovog zakona, iz straha da bi lovci na zlato i drago kamenje mogli da ga zloupotrebe. Takođe, postojala je i bojazan meštana da bi novopečeni vlasnici hektara mogli da seku šumu protivzakonito. Vlasti govore da su seča šume i vađenje dragog kamenja ruskim zakonima zabranjeni, tako da „dalekoistočni hektar“ neće šteti privredi države, ali ni starosedeocima.
Daleki istok je ogromna teritorija sa velikim dijapazonom zemljišta i agro-klimatskih uslova koji pogoduju gajenju različitih kultura. U južnim predelima je moguće gajiti pirinač, soju, pšenicu, ječam i krompir. U severnijim predelima, zbog klime se javljanju određena ograničenja, ali se zainteresovani mogu baviti razvojem stočarstva i šumarstva.
Država savetuje i koje su to aktivnosti kojima se zainteresovani mogu baviti, kako bi pokrenuli svoj biznis. Dok se su za uzgoj krupne stoke, kao i proizvodnju i preradu mleka potrebne ozbiljne investicije, uzgoj zečeva ne traži tako mnogo ulaganja, a brzo se može očekivati i zarada. Slično je i sa pšenicom i drugim žitaricama — ozbiljno bavljenje ratarstvom zahteva i znanje i novac. Sa druge strane, agronomi savetuju kao alternativu gajenje jagoda, jer se ova aktivnost može uspešno sprovoditi i bez prethodnih stručnih znanja i iskustva. Na Dalekom istoku postoje već uspešni primeri farmi nojeva, pa se i ovo preporučuje kao mogućnost, jer se može dobro zaraditi ne samo na mesu i koži najvećih ptica na svetu, već i na organizovanim posetama farmi.
Prava i obaveze, ili država ništa ne prepušta slučaju
U aprilu je Državna duma usvojila zakon koji omogućava svim građanima Rusije da jednokratno, besplatno od države dobiju hektar zemlje na ruskom Dalekom istoku. Parcela se dodeljuje na pet godina, nakon tog perioda može se zakupiti ili dobiti u vlasništvo. Osoba koja dobije besplatni hektar nema pravo da ga preda na korišćenje trećem licu. Ova mogućnost ne važi za strance, ali ni za ruske kompanije. Zemljište će moći da se preuzme „iz fotelje“, preko interneta, jer je ministarstvo razvilo elektronski servis zasnovan na katastarskim kartama.
Država se obavezala i da će onima koji se presele na Daleki istok pomoći određenim paketima preferencija u koje spadaju pomoć pri elektrifikaciji, besplatne konsultacije sa stručnjacima iz raznih oblasti, olakšano dobijanje kredita za započinjanje biznisa, kao i posebne „severne olakšice“ za najhrabrije koji se upute na krajnji sever.
Prvi hektari mogli bi biti dodeljeni zainteresovanima već krajem jula ove godine. Takođe, predviđeno je i da nakon tri godine od potpisivanja ugovora sa državom, osoba koja koristi ovu zemlju mora da podnese izveštaj o tome na koji način koristi svoj hektar putem pismene deklaracije. Ukoliko se ispostavi da se korisnik ne pridržava predviđenih propisa o korišćenju zemljišta, on ovu zemlju mora vratiti. Ova kontrola će biti ozbiljna — delove zemlje blizu naseljenih mesta će kontrolisati državni inspektori, a one udaljene će nadgledati bespilotne letelice.
